„Prsti“ i komentari - neka vrsta  povratnih informacija o onome što pišemo ovde.

Mi imamo potrebu za  angažovanjem, za trošenjem svoje energije u vidu pisanja. I svakako tu potrebu možemo zadovoljavati i samo za sebe, van pogleda drugih.

Ja sam dve-tri godine bio aktivan na jednom forumu za duhovnost. Kada sam osetio da je ta vrsta komunikacije (ne moja pozicija na forumu, nego forum kao tip komunikacije) iscrpila svoju svrhu - prestao sam ne samo da pišem, nego i da posećujem forume.

Nekih godinu dana - PISAO SAM ZA SEBE, tj. pravio lične beleške svojih uvida i duhovnih sagledavanja.

Naravno, mogao sam da nastavim sa tim i dalje. Makar do kraja 2012. A posle bih se presabrao. U skladu sa razvojem događaja.

I baš pre nego što sam došao na „Magikus“ - osećao sam potrebu za komunikacijom sa drugima.

Kako i koji PRST me je u tome usmeravao, ne znam.

Neko se inkarnira negde u nekoj zabiti (iskreno, zavidim mu!), bez kompjutera i interneta... Sama inkarnacijska pozicija ga jasno usmerava na delovanje van ljudi, ili, na delovanje uz minimalnu upućenost na ljude. I ON ĆE SASVIM LEPO DA ISPUNI SVOJU INKARNACIJSKU SVRHU NA TAJ NAČIN.

Druge inkarnacijska pozicija jasno upućuje na intenzivniju komunikaciju sa drugima. I oni svoju inkarnacijsku svrhu neće ispuniti bez toga, osećaće prazninu ako ne deluju u skladu sa tim.

Ako već pišemo ovde (i na drugim sličnim mestima), znači da u sebi osećamo tu vrstu impulsa. Potrebu za (duhovnom) interakcijom.

I meni je jasno da je pitanje kako ko naš tekst, čak i ako ga „lajkuje“, pročita, koliko ga on „dirne“, pokrene, kakav odjek u njemu ima... Ispišemo tekstove, uložimo napor u pisanje. Vremenom se ti tekstovi nagomilaju, zatrpavaju...

Ako po tome merimo efekte - onda nam ovo pisanje mora doći kao besmisleno. I to je spoznaja iluzije koja stoji iza ovog našeg pisanja.

Ali, ako imamo u vidu DUHOVNA POZADINU ILI NAŠU NAMERU, onda sve nekako postaje drugačije. Nameru da nešto od svojih saznanja i uvida prenosimo drugima, da prihvatamo tuđa, da učestvujemo u međusobnim uticajima, DAKLE, U NEKOJ VRSTI RAZMENE ENERGIJA, ako uzmemo da je svaka misao energija.

Ta naša namera nije iluzija, ona može biti trajni kvalitet naše svesti, koji možemo da ponesemo sa sobom i kada napustimo ovu ravan. (Tekstove sa "Magikusa" ne možemo poneti.)

Tekstovi budu i „odu“, a ENERGETSKI TRAG TE NAMERE I TE INTERAKCIJE MORA OSTATI TRAJNIJE ZABELEŽEN. Valjda... Negde... U nama. U nekoj ravni iznad ove naše fizičke.

A tih naših međusobnih podsticaja i uticaja zaista ima. Naveo bih svoj poslednji primer. Pisao sam o „preradi negativnosti“, Mirjana je dodala komentar o jinu i jangu, to mi je bilo odličan podsticaj da pomoću tih ideja preispitam i produbim svoja već zapisana razmišljanja.

Dakle, „prsti“ i komentari svakako ostaju KAO SIGNALIZACIJA u našim interakcijama.

Ja nemam ništa protiv njih.

Evo, podižem dole prst, ispod teksta, da pokažem da sam za „prste“ i komentare.