A) model delovanja na sebe i svoju sudbinu, B) model izvođenja promena ili C) model snage misli i vizija... Možemo koristiti sve ove nazive sa isti skup postupaka...

Film „Tajna“, kao što sam spomenuo: preporučujem da često ga pogledamo, bar poneki deo, jer je inspirativan i sugestivan zbog primera koji su u njemu dati. Primera delovanja na sebe i svoj život, primera snage misli i vizija.

Dosta je tih primera u filmu: čudesno poboljšanje finansijske situacije, čudesna izlečenja, čudesne promene nepovoljnih životnih okolnosti...

Te ilustracije snage misli i vizija - ostaju kao nesporne.

Međutim, postoji jedna velika, suštinska razlika između modela kakav je prikazan u filmu, i modela koji bi se zasnivao na DUHOVNIM OSNOVAMA.

Kao ilustracije za objašnjenje te suštinske razlike daću dve najlepše duhovne priče koje znam. Ne znam odakle su, ni ko im je autor (nadam se da to ne smeta); ko ih je već čitao, neće mu škoditi da ih se podseti...

1.

Umre bogataš i nađe se u nekom praznom, ali prijatnom prostoru ili predelu.

Posle nekog vremena, pomisli on kako tu i nije tako loše, samo... da mu je ovde kuća koju je imao za života, bilo bi mu još bolje.

Stvori se ta kuća.

Bio on zadovoljan neko vreme, a onda pomisli: i nije tako loše, ali... da mu je tu auto koji je imao za života, bilo bi još bolje.

Dobije taj auto.

Bio on opet zadovoljan neko vreme, a onda pomisli: da bi bilo još lepše da ima i žene, one sa kojima se provodio za života, ili slične njima.

Dobije i te žene...

Nizale se želje i ispunjenja, u jednom trenutku, zamoren svim tim, tim nezaustavljivim vihorom želja i ispunjenja, osećajući da ga sve to iscrpljuje, bogataš skoro zavapi:

- Bože, ako je ovako teško u raju, kako li tek u paklu?!

Glas mu odgovori:

- A ŠTA MISLIŠ, GDE SE NALAZIŠ?!

Dakle, stvari i spoljašnje vrednosti koje ima, stiče, dobija, čovek vezuje za životna zadovoljstva i ispunjenost. A NE VIDI DA UPRAVO SVE TO, TO ROBOVANJE I ZAVISNOST OD SPOLJAŠNJIH VREDNOSTI, USMERENOST NA NJIH KAO NA NEŠTO ŠTO DAJE SMISAO ŽIVOTU - I PRAVI PAKAO OD NJEGOVOG ŽIVOTA.

2.

Čovek umire i odlazi na nebo.

Anđeli mu kažu:

Odvešćemo te u raj, ali najpre da ti pokažemo pakao.

Odvode ga na mesto sa ogronmom posudom punom svakojake hrane. Oko posude, ali sa ogradom na određenom odstojanju, tako da ne mogu da uzimaju hranu rukama, okupile su se gladne i jadne osobe. Svaka od njih ima kašiku dugačku po tri metra. Hranu mogu dohvatiti, ali je, zbog dužine kašike (a iza njih zid, tako da ne mogu kašike povlačiti unazad), ne mogu prineti ustima.

I tako, ove osobe gladuju i pored izobilja hrane.

Zatim ga anđeli odvode u raj.

Na njegovo iznenađenje, ugleda istu scenu. Ponovo gigantska posuda sa hranom, ponovo ljudi sa sa kašikama dugim tri metra. Samo što su ovi zadovoljni, srećni, nasmejani i zdravi.

- Zašto, u čemu je razlika, te su ovi ljudi srećni i siti, a oni drugi, na prethodnom mestu, gladuju? - upitao je anđele.

- Pa, zar ne vidiš? - odgovore mu oni pitanjem.

Kada je čovek pažljivo pogledao, PRIMETIO JE DA SVAKA OSOBA HRANI KAŠIKOM DRUGU OSOBU, KOJA JE NA DOMETU NJENE KAŠIKE.

- Ovde ljudi hrane jedni druge. Oni su zadovoljni zato što su naučili da brinu i o drugima, a ne samo o sebi.

 

Povezivanje ovih priča sa „Tajnom“ - u sledećem tekstu.