…Ovo je priča o djevojci koja je voljela ples…

Cijeli život …svoju dušu …sve…posvetila je plesu,al…teško je

nailazila na onaj ritam koji je odgovarao njoj…koji je odgovarao njenim pokretima…No, plesala je ona i kad su note bile bez sklada ..jer …voljela je ples…U svim tim kretnjama nikada sebe nije mogla izraziti do kraja…Uvijek bi je zaustavili…ili bi muzika prestala ili…bi jednostavno ona odustala zbog već, ko zna kakvog  razloga… I  često puta sa zabave bi odlazila umorna i sa pitanjem nikad izgovorenim…“Hoću li zaplesati svoj ples?Onaj koji čekam već godinama.Onaj gdje mogu pokazati svoju slobodu pokreta…Hoću li?“

…Već pomalo posustajući od svoje želje,onako zamišljena ,zaustavila se pored izloga nekih neobičnih stvari i slučajno ugledala …ritam…

…Poput magneta nešto ju je vuklo da uđe unutra…Bila je očarana glazbom i koracima …Ispružila je svoju ruku i bez trunka oklijevanja uhvatila je…ritam…To je bilo to…napokon je osjetila sebe…Osjetila je ljepotu usklađenosti …Osjetila je…ples…

…A ples je kao što rekoh bila njena ljubav…

…Neki misle  da  je prebrzo uhvatila ritam,da je trebala ići korak po korak…al…od prvog tona sve se savršeno posložilo…Ritam je pratio nju ,ona je pratila njega…Savršenstvo pokreta dogodilo se u tom izlogu neobičnih stvari…

…Ples je njena ljubav…I konačno je našla ritam i …sve će učiniti da ga ne izgubi…I koliko god taj ples bio neprimjeren jednom izlogu, ona neće prestati plesati jer… zagrljaj takvog ritma više nikad neće naći…A  ples će trajati...ona to zna…I kad jednom muzika stane…ples će u tišini ostati…