PISMENOST   I  NEPISMENOST   U  HRVATSKOJ

 

 

 

Danas je u Vecernjem listu objavljen tekst  Drzavnoga zavoda za statistiku o broju pismenog odnosno nepismenoga stanovnistva u  Republici Hrvatskoj. Medutim nigdje nije receno da je prema ovim podacima Hrvatska jedna od najobrazovanijih zemalja u Europi. Odnosno  da je jedna od najpismenijih europskih  država.

 

 

Državni zavod za statistiku danas je objavio da su u Hrvatskoj, prema rezultatima Popisa stanovništva, 32.302 osobe nepismene što je 0,8 posto ukupnog stanovništva starijeg od 10 godina.

Nepismeno je 6.735 muškaraca (0,4 posto) i 25.567 žena (1,3 posto). Treba napomenuti da je prije 60 godina, 1953. godine, u Hrvatskoj bilo čak 22,4 posto nepismenih žena i 9,3 posto nepismenih muškaraca te od tada broj konstantno pada.

16,4 posto visokoobrazovanih

Broj nepismenih raste sa starošću, a najviše je nepismenih žena starije dobi. Prema županijama, najviše je nepismenih u Šibensko-kninskoj županiji (2 posto) pa Vukovarsko-srijemskoj (1,6 posto) i Požeško-slavonskoj (1,6 posto). Najmanje nepismenih je u Istarskoj županiji (0,3 posto), gradu Zagrebu (0,3 posto) i u Primorsko-goranskoj županiji (0,3 posto).

U populaciji starijoj od 15 godina 30,8 posto ima najviše završenu osnovnu školu, 52,6 posto srednju škola, a visokoobrazovanih je u Hrvatskoj 16,4 posto. U skupini od 25-29 godina čak 26,6 posto je visokoobrazovanih, a samo 8,6 posto osoba starijih od 70 godina je visokoobrazovano.

Najviše visokoobrazovanih je u Zagrebu pa slijedi Primorsko-goranska i Dubrovačko-neretvanska županija, najmanje ih je u Virovitičko-podravskoj županiji.

 

Primjera radi mi cemo ovom prilikom spomenuti nedavnu debate u okvirima  EU  gdje je upozoreno da

 

 

‘’Evropska unija mora da revidira pristup unapređenju nivoa pismenosti s obzirom na alarmantne podatke, zaključak je grupe stručnjaka formirane na nivou EU. U Uniji svaki peti 15-ogodišnjak i gotovo 75 miliona odraslih nije dovoljno savladalo pisanje i čitanje, što im otežava pronalaženje posla i izlaže ih siromaštvu i riziku da budu isključeni iz društva. Prema anketi o radnoj snazi za 2011, u Srbiji među stanovništvom starijem od 15 godina 3% nema školu a 11,3% nije završilo osnovnu školu. 

 

"Reč je o paradosku: čitanje i pisanje ima veći značaj nego ikada u digitalnom svetu u kome živimo, a nivo pismenosti nije zadovoljavajući. Moramo odmah promeniti ovu zabrinjavajuću situaciju", rekla je Andrula Vasiliu. Ulaganja u povećanje broja pismenih svih godišta je ekonomski opravdano i dugoročno će doneti milijarde evra, rekla je ona.

 

Tržište rada zahteva što veću funkcionalnu pismenost, navodi se u saopštenju Evropske komisije. Procenjuje se da će do 2020. za 35% radnih mesta biti potrebne visoke kvalifikacije u poređenju sa sadašnjih 29%.

 

 

Najlošije prilike u Bugarskoj i Rumuniji

 

Prema podacima Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), u svetu ima 775 miliona nepismenih ljudi, koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu. Žene čine većinu nepismenih, skoro dve trećine, a majviše nepismenih živi u južnoj i istočnoj Aziji i u Africi.

 

UNESCO procenjuje da su oružani sukobi glavni razlog za veliki broj nepismenih u svetu pošto se u ratu novac izdvaja za odbranu, a ne za obrazovanje, i jer sukobi dovode do siromaštva i uništavanja infrastrukture.

 

Svaki peti stanovnik EU ne vlada dovoljnom veštinom pisanja i čitanja potrebnom za svakodnevni život, pokazala je nova studija urađena za Evropsku komisiju. U studiji se navodi i da 20% stanovnika EU ne poseduje osnove pismenosti i da to treba da bude "signal za uzbunu".

 

Ministri obrazovanja EU su postavili zajedniči cilj da se stopa 15-ogodišnjaka koji nisu savladali osnove čitanja smanji sa sadašnjih 20% na 15% do 2020.

 

Prema izveštaju Programa procena učeničkih postignuća (PISA) Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), u 2009. 41% učenika u Bugarskoj nije dostiglo odgovarajući nivo funkcionalne pismenosti, a u Rumuniji 40,4%. Broj funkcionalno nepismenih se ipak smanjio u odnosu na 2006. za 10,1 procentni poen u Bugarskoj i 13,1 procentni poen u Rumuniji.

 

Najmanje funkcionalno nepismenih učenika u EU je u 2009. zabeleženo u Finskoj 8,1%

 

Prema izveštaju PISA za 2009, procenat učenika u Srbiji koji nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti, smanjen je sa 52% u 2006. na 33% u 2009. godini. Po čitalačkoj pismenosti učenika, Srbija je bila ispred Bugarske, Rumunije, Crne Gore i Albanije, a zaostajala za Slovenijom i Hrvatskom.

 

Izveštaj je pokazao da u EU postoji značajan jaz među polovima, pošto je stopa dečaka (26,6%) koji nisu dovoljno pismeni znatno veća od stope devojčica (13,3%).

 

Jaz među polovima je najmanje izražen u Holandiji, u kojoj prema podacima iz 2009. 10,8% devojčica i 17,9% dečaka nije savladalo u dovoljnoj meri čitanje i pisanje. Slede Danska (11,5% devojčica i 19% dečaka) i Belgija (13,8% devojčica i 21,5% dečaka).

 

Taj jaz je najviše izražen na Malti u kojoj 48,4% dečaka nije savladalo u dovoljnoj meri pisanje i čitanje, a devojčica 24,4%, zatim Bugarskoj (52% dečaka i 29,2% devojčica) i Litvaniji (35,5% dečaka i 13% devojčica).’’

 

 

I da zakljucimo: bilo bi jako dobro od nasih hrvatskih novinara da nam daju komentare slicnih statistika  kako bismo se mogli  pravilno orijentirati medu podacima i kako bismo mogli pravilno ocijeniti realni polozaj Hrvatske u kontekstu drugih europskih zemalja. Toliko iz Adelaidea, pozdravlja vas

 

 

Zlatan Gavrilovic Kovac