Spirala i cikličnost sticanja saznanja,

kao stalni naporni hod, bez zastajanja,

a na osnovi stalnih unutrašnjih naprezanja.

Kome to dato, nosi se sa tim, i ide dalje...

U manje napregnutim vremenima

lagodnije i laganije se ide sa poukama,

sa izvlačenjem pouka iz dešavanja,

unutrašnjih, teških, i drugih, jer sam Život

ubaci nas u vrtloge, u kojima moramo -

da uložimo maksimum dovitljivosti,

maksimum duhovne snage, da ipak -

orijentire pronađemo. Gde nema -

tih stalnih unutrašnjih naprezanja,

ni duh nam nije pojačano pobuđen,

da snalazi se i uvidima reaguje.

Počašćenost stalnim uvidima znači -

i počašćenost stalnim tenzijama,

i Života u kojem smo, i uma i svesti,

na koje se njegova naprezanja prelivaju.

Taman se uspenemo na polje jednog,

tek osvojenog, novog uvida, pa -

hajde da odahnemo, da primenjujemo,

u radu na sebi, i u životu, to osvojeno,

jeste, dozvoli nam Život mali predah,

ali odmah potom hvata nas za rukav:

"Kreći napred, biće dana za predahe!".

I dalje i dalje, iz dana u dan, traje to.

Ko stoji sa strane, ima sluha za uvide,

za finese i novine njihove, za vrednost,

deluje mu to zanimljivo, zahvalno, ali -

da mu je da se nakratko nađe, u koži,

onoga koga vrtlog dešavanja nosi,

spoljašnjih i unutrašnjih, podjednako,

bez predaha nosi i bacaka tamo-'vamo,

povukao bi se svakako: "Hvala lepo!".

Znam da lična priča ova deluje strano.

Koga slične vode kroz Život nose,

razume me bolje od onih, kojima -

takve vode još darovane nisu, za sada...