1.

Gospodin Koji Ima Probleme Sa Stolicom u nekoj polaznoj tezi je u pravu: radi se o zajedničkom sindromu vođe: „ja znam put“, „ja znam istinu“, „sledite mene“, „vodim vas za vaše dobro“, itd.

Međutim, ta polazna teza nikako ne može biti opravdanje da se mešaju, u ovom slučaju oštro razdvojene babe i žabe.

Bar nikako neće biti opravdanje onome ko ima sluha za suštinu, a ko se zakači za marginalnu sličnost, nju će proglasiti  za glavnu tezu.

Pogledajmo motive i efekte.

Šta je motiv u sindromu vođe - kod duhovnih vođa, a šta kod Hitlera?

Ne bih ni objašnjavao, tj. navodio svoje mišljenje, valjda se razlika za svakoga dobronamernog podrazumeva.

Efekti i posledice - takođe!

2.

Kada je duhovno vođstvo u pitanju - treba ga svakako uzimati kao OPRAVDANU PRIVREMENU MERU.

Opravdanu - jer je činjenica da nismo svi mi na istom duhovnom nivou. Bar za sada, ovde. Zašto, to su posebna pitanja, ovde nebitna (od različitih polaznih osnova sa kojima smo se inkarnirali, pa do napredovanja koje smo umeli ili imali sreće da ostvarujemo u ovoj inkarnaciji).

ŠTA BI BILO LOŠE U TOME DA ONI KOJI SU VIŠE NAPREDOVALI NA DUHOVNOM PUTU - VODE I USMERAVAJU ONE KOJI SU NA NEKOJ POZICIJI IZA NJIH?

Naravno, u smislu duhovnog vođstva postoji šarenilo, a i to je posebno pitanje (da li duhovni vođa traži slepo sleđenje njegovog učenja, ili nastoji da nas u svemu osamostali, tako da tragamo za moćima, odgovorima i usmerenjima u sebi). U bilo kojoj varijanti - drugima se ne NANOSI ZLO, DRUGI SE NA NAVODE NA ZLO. Tačno je da se u nekim varijantama duhovnog vođstva, od određene faze, može odmagati učenicima, da ih se može usporavati, ali - svejedno, nema namere da se nanosi zlo.

Zato je to OPRAVDANA MERA.

A PRIVREMENA... Jer bi trebalo da posluži dok pojedinac koji je duhovno vođen - ne dospe u zonu u kojoj se dalje može kretati sam. Zavisno od njegovog vođe - može ga na to on sam navoditi, a ako ga ne navodi, valjda će u samom pojedincu u određenom trenutku sazreti uslovi da se u vidu jednog pozitivnog bunta - odbaci vođstvo.

Dakle, Ošo i Hitler - nikako u isti koš!

3.

Da, u nekom najširem mogućem duhovnom sagledavanju, i Ošo i Hitler jesu ćelije istog Boga-Apsoluta, ćelije koje su odabrale različita iskustva...

Ali, u poziciji u kojoj se borimo da se oslobodimo okova teških energija koje nas trenutno sputavaju - sasvim je funkcionalno rezonovanje sa oštrim razdvajanjem ovih vođa-pojava.

JER TIM RAZDVAJANJEM U SVOJOJ SVESTI - MI BIRAMO USMERENJE SVOJOJ SVESTI.

Jedan smer nas vodi u jednu, drugi u drugu dimenziju postojanja.

I onaj ko vidi Ošoa i Hitlera u istom košu - ima svoj put i svoje posledice odabranog smera, i niko nema prava da mu to uskraćuje, ali - zarad onih koji su u ovom trenutku opredeljeni za EVOLUCIJU I RAST SVOJE SVESTI, treba ukazati na razliku.