Oprosti …što ne znam sakriti suze…pa ni onda kad si daleko…

Oprosti …što ih čuješ u mom glasu…oprosti ,što ih čuješ u mojoj …šutnji…

Oprosti,al…jednostavno ne mogu…

Nisam dovoljno jaka da ih zadržim u sebi……nisam,jer kad ti čujem glas … sklopim oči i pretvaram se da si tu…

Pretvaram se da mi pričaš …licem naslonjen na moj obraz …

I onda…poželim prisloniti svoje usne na tvoje…poželim ti dati onaj usputni poljubac…onaj što govori koliko mi je lijepo …što si tu…što si blizu…al…otvaram oči i shvatim da …sve što mi je blizu je samo …tvoj glas…

Tada ne mogu zaustaviti suzu …sama krene…krene zbog one težine što je osjetim u grudima…i zbog želje da te u tom trenutku…zagrlim…

Da te zagrlim snažno…i da ti kažem…da ti jednostavno kažem…

…volim te…