Govore mi, da ti ne smijem reći koliko te volim…i da ne smiješ vidjeti ni jednu moju suzu…Govore mi ,da sakrijem želju za tobom…da je ne primijetiš…da ne vidiš koliko te uistinu jako želim…Govore mi, da se pretvaram …da ti pokažem da mogu bez tebe i da tvoji dodiri nisu jedini što me izluđuju…Govore mi, da budem ponosna ,da ne dozvolim da se poigraš sa mnom…

…A ja ne mogu…

…Ne mogu  prešutjeti  ljubav…Ja jednostavno moram pričati o njoj…

I ..pitam se…što ima loše u tome?

Zašto da ti ne kažem koliko te volim?

Zbog nekakvog ponosa?

Zbog mogućeg razočarenja?

Ne…nema razloga da ti prešutim ljubav…

Jer …ne znam kako oni ispune svoju dušu,al moja duša je ispunjena , kad  pokazujem i dajem  ljubav …bez straha,bez  granica …i bez kočnica…

I sad,kad sam konačno našla …tebe…kraj kojeg nemam straha.granica ni kočnica…sad da prešućujem ljubav?

Sad da skrivam suze …zbog nekakvih glupih i izmišljenih pravila?

Ne,sad ću pričati o ljubavi…sad ću pokazati da volim tebe …

Sad ću  i  plakati ,kad mi se plače …jer nije me sram pustiti suzu, kad me zaboli tvoja odsutnost, i neću …i ne mogu sakriti želju za tobom…Zar da glumim ,kako mi je svejedno kad te ugledam i kad izgaram od želje da te zagrlim?Ne …ne mogu…jer duša mi treperi samo od tvog dodira ,i ja želim da ti to znaš…

A ponos?Kakav ponos?Pa ja jesam ponosna na našu ljubav…i najponosnija sam ,kad me uhvatiš za ruku, i prošetaš sa mnom ,i kad te ,nakon svakih nekoliko koraka  poljubim…a ti mi poljubac tako strastveno uzvratiš…

VOLIM TE VOLJETI.

I  voljet ću te i ljubiti ,bez obzira što oni govore,a ako i jest sve ovo samo igra,ako se i poigraš samo sa mnom…neka…igraj se što duže možeš,jer kad bi znali,kako je lijepo igrati se s tobom,nikad više ni jednom ne bi spomenuli riječ „nemoj“.

 

….Volim te Šašavko!!!...