Duhovni učitelji. Život kao Učitelj.

Teške okolnosti, kao naprezanja,

koja vode, ili treba da vode, rastu.

Ali, kao i svuda - dobri i loši učenici.

(Svi su vredna bića, to trenutne im -

pozicije, sve ima svoje pluseve i minuse.)

Isti ljudi u istim ili sličnim uslovima -

jedni se menjaju, drugi stagniraju.

Hajde, pogledajmo ljude oko sebe.

Primećujemo li promene: u ponašanju,

u rezonovanju, u reakcijama, u svemu.

Ili su isti, kao i pre godinu, dve, tri...

Izgleda: sama ideja o promeni, o rastu,

sama želja za rastom, promenama,

kao ključni faktor, koji nas pokreće,

koji nas, našu pažnju preusmerava,

na unutrašnjost, na duhovna bavljenja...

Otvorena-zatvorena svest, to li je ključ?

Gde zatvorenost: i ne može biti rasta.

Gde je otvorena: ma kako krivudavo,

dva koraka napred, jedan nazad, pa opet,

ali pomaka mora biti, strpljenja samo,

to svakako izvlači iz tapkanja u mestu.

Gde spuštena rampa , podignut gard -

Život može da šiba i šiba, sve uzalud.

A zašto - neko otvoren i zainteresovan,

za promene (najpre u sebi), a neko ne?

Možda to priča o mladim i starim dušama?

Mlade duše se još nisu, onako, istutnjile,

sa svim iskustvima Iluzije, još ih željne,

još im potrebna, te - zatvoreni, podignut gard.

Kao deca, kada se zaigraju, pa neka,

na poziv roditelja (Roditelja), da prestanu:

"Neee, hoćemo još malo!". Uživeli se u Igru...!