Kad te jednom upitam…voliš li me…neću čekati odgovor…

Neću čekati da čujem  riječi ,koje će sa tvojih usana sići…

Poljubit ću te…jer…ne želim čuti šutnju sa tvojih usana…

Ne želim čuti odgovor…a ipak…pitat ću te…pitat ću te jednom…voliš li me…

 

Znam…glupo je…jer…čemu pitanje ako ne očekuješ odgovor…

Al…između nas je…ionako bezbroj upitanih i onih neizrečenih pitanja ,ostalo negdje… između…al…ne zbog …nas…

Ostali su  u nekom prostoru koji se vrtloži iznad nas…

Ostali  su  negdje …tražeći odgovore …u ovoj daljini što nas spaja…

 

A …možda jednog dana …sva ta pitanja budu nepotrebna…

Možda svi odgovori dođu sami…onako…jednostavno …kao što si i ti došao …i svojim dolaskom mi dao jedan od onih važnih odgovora…

I  možda tada…  kad budem znala sve i kad te ,opet onako …iz radoznalosti upitam…voliš li me…

Možda …ću tada …ipak sačekati …možda ću sačekati sa tvojih usana … ta dva …tako jednostavna slova…