Zavoljela sam te ,kažu…naivno,nepromišljeno…nerazumno…

Zavoljela sam te bez suvišnih pitanja…znam…

Al…ja ,nisam znala drugačije…ja ne znam drugačije…

Kažu mi da pretjerujem s osjećajima i da ih ne rasipam posvuda po tebi…

Da te ne smijem ljubiti tako nježno…nezasitno i nesebično…

Al…oni ne znaju da ja…ne znam drugačije…

Ne pripadaš mi…kažu…Ne pripadam ti…viču…

A ja te osjećam …u meni te ima previše…i tvoj smijeh mi dušom odzvanja …

I …volim te…jer ne znam drugačije…

Kažu mi, da sam ti jedna od onih …u prolazu…i da ti ne pričam puno o sebi…

A kako?..

…kako ,kad me ljubiš na jedinstveni način…

…kako ,kad  mi zagrljajem umiriš sve nemire…

…kako, kad moju  svaku izgovorenu riječ…čuješ…

…kako ,kad mi …vjeruješ…

Možda te i volim,naivno,nepromišljeno,nerazumno…al naivno je čisto…nepromišljeno je slatko,a nerazumno je ionako srcu ne važno…

Možda i rasipam osjećaje posvuda po tebi…al to je samo odraz onoga što ti meni daješ…

Možda te i ljubim previše nježno,…nezasitno i nesebično…al nježnost je ono što ti pripada…nezasitno…jer je tebe ljubiti lijepo,a nesebično…jer …volim kad ti dajem sebe…

Možda mi i ne pripadaš…možda ni ja ne pripadam tebi…al …

Možda i jesam jedna od onih u prolazu…al…sve je prolazno,zar ne?…I u toj prolaznosti, jedino što je važno je to…koliko će trajati…prije nego prođe…

A …mi trajemo…i zato ti pričam o sebi …

Zato te volim…

Zato te ljubim…

Zato ti vjerujem…

…jer…ja …ne znam drugačije…