Ne…nemoj me pitati …kako sam…
Nemoj…jer ti neću znati reći…
Neću ti znati reći,jer mi ova gomila razbacanih misli…već danima ne da…da usnem…i već me i sama pomisao, na novo jutro… bez tebe…guši…
Al…pokušavam…često pokušavam... uvući se u taj nered i posložiti sve…sve što već dugo stoji razbacano…al…svaki put …zastanem…
Zastanem ,na samom ulazu u tu sobu…u sobu mojih misli…zastanem,jer mi zatreba tvoj…zagrljaj…
Zatreba mi tvoja blizina.da bi mogla zakoračiti…
A tebe je tako…malo…
Ti si daleko…toliko daleko da mi svaki djelić ove daljine uzima …osmijeh…
I zato…nemoj me pitati…kako sam…jer sve što mi treba je …tvoj zagrljaj…
Zagrljaj i onaj osjećaj što mi …tvoja ruka u mojoj ruci …pruža…
Nemoj me pitati kako sam…kad znaš …da grudi tvoje,poljupcima svojim ,želim milovati…i tvoje usne na mojim grudima ,opet osjetiti…
Ne pitaj me …kako sam…jer,tek kad budem u tvom zagrljaju…reći ću ti…dobro sam…
irida
bglavac
