Tako lako sam te zavoljela …i u  mreži tvojih dodira,zaplela svoja krila…

A ti …kao da si znao…Kao da si znao …da ćeš postati dio mojih stihova…mojih pjesama…

Znao si da ćeš svojom šetnjom po mojoj duši,zarobiti moje postojanje…

I ,priznajem…slutila sam i ja, da nećeš biti samo prolaznik …

Slutila sam da ćeš ,upravo ti ,postati glavni lik mojih ispisanih riječi i da ćeš ostati zabilježen u mojim …nesavršenim strofama…

Da,nesavršene su…jer…opisati  zbivanja, koja si ti ,svojim  glasnim šaputanjem probudio u meni…teško je...

A kad bi morala skupiti ,svu dobivenu nježnost,onu ,dok tebe nisam srela…sva bi stala na vrh, tvog,malenog prsta…

I kako onda da te ne volim?

Kako…kad me ti svojim dodirima utapaš u nježnost i mekoću...

Ne,ja ne mogu ništa drugo …nego da te volim…

Znam….pišem i pričam više nego što bi smjela…al…

Ne mogu drugačije……

Nešto mi iz grudi tjera riječi …i…ne mogu drugačije …

Ne mogu ništa drugo…nego da te volim…