Čuda su moguća u nama, iz nas,

ne očekujmo ih van nas, izvorno.

Mi smo zatravljeni finom iluzijom,

da nas sve spoljašnje uslovljava,

rođeni smo i živimo sa tom iluzijom,

i tako nam biva u životu, postojano.

A kada nam se govori o moćima,

u nama samima, o tome da se,

najozbiljnije, ipak, okrenemo sebi,

svojoj unutrašnjosti, bude nam to,

prilično neodređeno, maglovito.

Ako smo već videli, prethodno,

da spoljašnje nam samo podsticaj,

da se aktiviraju unutrašnja dešavanja,

naša psihološka i sva ostala stanja,

onda je logično, valjda - da mi sami,

tu, unutra, u sebi, pravimo preokrete,

bez oslanjanja na spoljašnje, gde ono,

dođe nam samo kao iluzija pomoći.

AKO JA IMAM MOĆ, UVEŽBAN SAM,

DA U SEBI ZAĐEM U STANJE MIRA,

TREBA LI MI ONDA - BILO ŠTA VAN,

ZA ŠTA JA VEZUJEM INDUKOVANJE

TAKOVG JEDNOG ŽELJENOG STANJA?

Donosi li meni meditacija smirenost?

Navikao sam da mi donosi, i sve dok,

a desiće se svakome pre ili kasnije,

ne naiđu unutrašnji procesi, takvi,

da mi kao erozija uruše tu naviku,

to jest moje uzročno vezivanje mira,

za vreme, postupak, čin meditacije.

Iskusio sam to, znam o čemu pričam.

Postojano i isto meditirah, u nekim,

energetski lagodnim uslovima,

i dospevah u blažena stanja svesti.

Pokrenuše mi se teški unutrašnji procesi,

jer moralo tako da bude, po Planu,

bujice tih teških dešavanja i tokova,

raznesoše lepe efekte meditacije

na sve četiri strane sveta, u dronjke.

U tim uslovima - ista meditacija mi,

izvođena isto, postojano, sa verom,

ne donosaše ni približni negdašnji mir,

naprotiv, samo dublji unutrašnji vir.

Isto nam sa svim drugim spoljašnjim

duhovnim pomagalima i metodikama.

Jesu one od koristi, itekakve i važne,

ali doći će trenutak, u rastu našem,

kada uočićemo sve već ispričano:

da sve je to ipak spoljašnje, samo,

da ono ne može biti dubinski uzrok

unutrašnjih dešavanja i tokova nam,

da ko uspe da ovlada svetlom magijom

unutrašnjih procesa - ulazi u zonu čuda,

u zonu duhovne alhemije, u zonu, čak,

ovladavanja duha i Duha nad materijom:

INDUKCIJOM PLANIRANIH STANJA SVESTI,

što tema je već četvrtog teksta ovde.

Moć te čudesne indukcije, i njeni efekti,

ne stiču se preko noći, kao i sve drugo,

u svetu ovom našem prljavom, varljivom,

ali veličanstveno poučnom i korisnom;

ne stiče se lako, ali se stiče, i stiče je,

pouzdano, svako ko se nameri na nju;

ko ne, ima druge puteve svoje, a svi oni,

svejedno, moraju ga jednog lepog trena

dovesti upravo u ovaj čudesni Rim,

u ovu pravu i jasnu moć unutrašnjosti,

o kojoj, evo, već neko vreme, ovde...