Neće maka nestati

Dok umijemo sebe ljubiti

I žuditi za bogom u sebi

Zbog sebe,ne zbog boga…

Nitko ne dijeli svoj tron

al ljubav se spominje tako često

ko na vrhu bliži je suncu

ko na dnu,smradu nogu osunčanih

Ne, neće maka nestati

Sve dok drugi umiru

Nama je dobro

Mi smo na drugoj obali

Ponekad se sažalimo pa ih manje danas ubijemo

A ponekad nam dosadno pa prvoređence potopimo

Ne ,neće maka nestati..

Ne brini neko pamti svaki tren u godini *

Al se brini kad te sjeti,nešto se i zaboraviti želi

Teško je kurac šiljiti na smrt

Al je lako smrtiti za jedno pimpekovo bujanje

A za jedan fetiš

Litre znoji preko obale..od naše..one tamo..tamo..tamo

Natapa mak..i neće maka nestati…