Primena modela moći ne znači tzv. nju ejdž-bežanje od stvarnosti.

Ne radi se o tome da mi NE ŽELIMO DA VIDIMO STVARNOST ONAKVOM KAKVA JE.

MI JE UOČAVAMO. ALI NE DOZVOLJAVAMO DA NAS OPSEDNE. DA NAS MAGNETIZUJE DA SE NJOME OPSESIVNO BAVIMO. NAPROTIV, MI SE OSLOBAĐAMO NJENOG MAGNETIZMA - TIME ŠTO SE KONCENTRIŠEMO NA IZMENJENU STVARNOST KOJOJ TEŽIMO.

"Radim sa ljudima koji su otvorene svesti za promene, za unapređivanje posla koji nas povezuje.

Zajednički se upuštamo u poduhvate promene, unapređivanja tog posla."

TO NE ZNAČI DA JA SKLANJAM POGLED OD SVEGA ŠTO JE SUPROTNO OPISANOM, ŠTO IMAM NA RADNOM MESTU. TO NE ZNAČI DA JA SEBE OBMANJUJEM, DA NIJE ONAKO KAKO JE.

VEĆ - ŽELIM DA TEŽIM PROMENI.

I SHVATAM DA JE PRVI KORAK DA FORMULIŠEM CILJ SVOJIM NASTOJANJIMA DA SE NEŠTO PROMENI.

I DA SE UPORNO USREDSREĐUJEM NA VIZIJU KOJU SAM FORMIRAO.

Jer znam da su sve promene počinjale od vizija drugačije realnosti.