1) Štajner izraz "meditacija" koristi u smislu nekakve unutrašnje koncentrisanosti na neku temu, kao uranjanje u nju. Pa, evo da probamo, da meditiraamo o Zahvalnosti...

2) Nije prvi primer sinhroniciteta ovde na "Magikusu": jutros mi se sama po sebi u svesti vrzmala Zahvalnost kao tema, i pre nego što sam video da su ovde dva teksta direktno ili indirektno vezana za nju.

3) To može biti znak da svako na svoj način prima isti impuls iz viših dimenzija, koji nam se nekako postavlja kao tema dana.

4) Odmah, na početku, ono što mi se iskristalisalo kao moje viđenje: uzvišena Zahvalnost, kao i Ljubav, dakle - bezuslovna, nije nešto što možemo kao svesno postavljeni cilj - da osećamo, da prisiljavamo sebe da osećamo, po nekakvom uputstvu iz literature, ili po nečijoj preporuci. TO SU KVALITETI KOJI SPONTANO ISIJAVAJU IZ NAS, IZ NAŠE DUŠE, KADA OSLOBODIMO PUT ZA NJIHOVO ISIJAVANJE, A OSLOBAĐAMO GA TAKO ŠTO SE OSLOBAĐAMO NEGATIVNOSTI KOJE NOSIMO, KOJE NAS OPTEREĆUJU. Kada se oslobadimo negativnih energija, u vidu strahova, besa, mržnje, te raznoraznih ego-mehanizama (želja za dominacijom, itd.).

5) Svima nam je poznata zahvalnost sa malim "z", ona je deo repertoara uljudnog ponašanja, čak deo profiterske zapadnjačke komunikacije (prodavačica u prodavnici mora da bude ljubazna, da se zahvaljuje svakome ko nešto kupi, a to je u interesu marketinga i zarade). Znamo da se to pretvara i u praznu inerciju.

6) Poznate su nam, na drugoj strani, situacije kada IZ DUBINE DUŠE osećamo prema nekome zahvalnost, dakle - Zahvalnost. To može biti od toga da nam je neko pružio pomoć u važnom trenutku, do zahvalnosti za to što neko kao osoba postoji i živi sa nama, jer nam mnogo znači.

7) Ta iskra Zahvalnosti koja potiče iz same naše duše, nema veze sa zahvaljivanjem na svakom koraku, za sve i svašta, pri čemu zahvaljivanje već i mehanički izgovaramo, a da su nam misao i osećanja na nekom drugom mestu.

8) Onaj ko je pritisnut negativnostima u sebi i oko sebe, pogotovu ko je u procesu njihove prerade, ima blokiranu i Ljubav, i Zahvalnost. Mogu one da se probiju nekako u raznim situacijama, ali, to je upravo to - probijanje, a ne spontano i stalno isijavanje. Onaj ko je ophrvan bolešću i bolovima - teško da može da oseća Zahvalnost. Može da ih oseti ako mu neko pomogne da bolove otkloni, i tada iz dubine duše zaista može da krene impuls Zahvalnosti. Ali, dok bolovi traju...? To su fizički bolovi. I to je proces prerade negativne energije. Takav isti proces može da se odvija samo na unutrašnjem planu, sa bolovima u duši. I takav, takođe, pritisnut tim dešavanjima - ne može da oseća Zahvalnost, ma koliko se upinjao.

9) Biti zahvalan Bogu? U ovim slučajevima: ove osobe bi trebalo da se zahvaljuju Bogu na bolovima i mukama koje su ih snašle. Može li iko tako da reaguje? ZNAMO DA JE ISUS, ako je verovati Jevanđelju, U JEDNOM TRENUTKU ZAVAPIO: "BOŽE, BOŽE, ZAŠTO SI ME NAPUSTIO?!" (I S. S. Kranjčević ima jednu pesmu sa tim naslovom.) Nije iz njega potekla Zahvalnost: "Hvala ti, Oče, hvala za sve ove muke!". DA, MI MOŽEMO DA SHVATAMO DA NAS SVE MUKE NISU SLUČAJNO SNAŠLE, DA ONE IMAJU POZITIVNU FUNKCIJU, KOJA NAM NIJE SASVIM JASNA. Ali, baš da osećamo Zahvalnost za muke, ONDA, DOK ONE TRAJU...! Ako to nije mogao Isus u kritičnoj situaciji da oseti, sigurno da bi nama još manje moglo da pođe za rukom.

10) Ne mislim da su svaki akt zahvaljivanja i svaka zahvalnost i Zahvalnost laži. JEDNOSTAVNO, IMAMO RAZNE NIVOE ISPOLJAVANJA I OSEĆANJA SVEGA TOGA. Može neko zaista da kaže I DA MISLI DA OSEĆA zahvalnost prema Bogu i za muke, ali, pitanje je koliko se on snalazi u onome što oseća. DA LI TAJ IMPULS ZAISTA DOPIRE IZ DUBINE NJEGOVE DUŠE. Onako isto kako Zahvalnost izvire iz dubine duše onoga ko je, na primer, bio ophrvan bolovima, pa ga neko odjednom oslobodi muka.

11) DAKLE, UZVIŠENA ZAHVALNOST, NE ONA MEHANIČKA KOJU NA SVAKOM KORAKU IZGOVARAMO, SAMO MOŽE BITI POSLEDICA NAŠEG DUHOVNOG RASTA, ODNOSNO, ČIŠĆENJA OD NEGATIVNIH ENERGIJA KOJE NOSIMO, A NE NJIHOV UZROK. ONDA, KADA SE OSLOBODIMO NEGATIVNIH ENERGIJA - I BEZUSLOVNA LJUBAV, I UZVIŠENA ZAHVALNOST SPONTANO ĆE POTEĆI IZ NAŠE DUŠE.

12) Osećaj, stanje svesti, u kojem osećamo poletnost, radost i Zahvalnost za to što postojimo, za sve što postoji - nikako ne može biti usiljena namera, koja se može manifestovati nezavisno od toga šta nosimo, tj. kakve energije i probleme nosimo u sebi, svejedno da li smo ih svesni ili nismo.

13) A u vezi sa čišćenjem od negativnih energija... treba da imamo u vidu da nije sve samo na individualnom planu. Sve dok smo intenzivno uronjeni u društvo u kojem živimo, mi moramo računati da ćemo primati i negativne energije okruženja, kolektivne svesti u kojoj smo, a što bi bio naš čin žrtvovanja. Jer razvoj svesti sam po sebi znači da se sve više povezujemo sa celinama kojima pripadamo, da saosećamo sa njima. To povezivanje na suptilnim planovima se odvija preko prelivanja kolektivne negativne energije u naš "rezervoar". Gde nam predstoji da se sa njome suočavamo.