Svakako da je u redu da koristimo sve načine i sredstva koji su nam na raspolaganju, u našim ličnim duhovnim naporima i napredovanju.

1) Već sam spominjao Štajnerovu varijantu meditacije (opis navodim po predstavi koju sam zapamtio, da ne preturam po Štajnerovim tekstovima), koja se ne razilkuje mnogo od onoga što mi označavamo kao "razmišljati o nečemu". S tim što je suština u ovoj varijanti u tome što uzmemo neku temu, koncentrišemo se na nju, pa - sa tom koncentrisanošću uranjamo u sebe, osluškujući, hvatajući ideje koje nam iznutra, u vezi sa tom temom, izranjaju.

2) Tu Štajnerovu varijantu meditacije možemo da primenimo na bilo šta, na bilo koju temu. Ipak, najkorisnije je da to bude na temama koje su najuže povezane sa našim napredovanjem na duhovnom putu. U jednom smislu to mogu biti svi uzvišeni pojmovi kojima težimo, koje imamo kao ciljeve duhovnih težnji: Ljubav, Svetlost, Mudrost, Radost, Ravnoteža, itd.

3) U drugom smislu to mogu biti i konkretnija ispoljavanja, vezana za život i uslove u kojima smo: ako smo okruženi egoističnim osobama - uzmemo za temu-viziju saradnje sa altruističnim osobama; ako nas uslovi u kojima živimo guše - uzmemo za temu uslove koji su nam kreativno podsticajni, koji nas ispunjavaju; itd. Ovo su, dakle, već neke vizije Novog sveta.

4) Da sve ovo povežem sa jednim od momenata do kojih sam stigao u ovom serijalu, o modelu moći: nije suština u spoljašnjim okolnostima i detaljima koje treba da fiksiramo, izmišljamo, nabrajamo, već - u stanjima svesti, u tome, da formiramo vizije nas samih, naše unutrašnjosti, dok smo u određenim okolnostima, koje postavimo kao ciljeve vizija, ili kao teme ove vrste meditacije. Na primer: ne da iznalazimo detalje sveta u kojem imamo oko sebe ljude i uslove koji su nam kreativno podsticajni, već - da uđemo u sebe, KAKO BISMO SE OSEĆALI, KADA BISMO BILI U TAKVIM USLOVIMA. To se isto odnosi i na opšte teme: kako bih se osećao, kao nosilac Ljubavi, Mudrosti...

5) Ko živi u energetski mirnijim uslovima, ove vrste meditacije, vizualizacije, pozitivizacije... svejedno kako da ove metode nazovemo, može da izvodi bez korišćenja reči: koncentriše se na ove vizije, na vizije ovih stanja svesti, kao da u sebi labdi nad njima, uranja u njih.

6) Ko živi u energetski napregnutijim uslovima: mora da pribegne ZAPISIVANJU ILI ČITANJU svega toga. Pisanje nam pomaže u boljoj koncentrisanosti na ono što postavimo kao temu. Dakle, uzmemo temu - Ljubav, ili: temu-viziju saradnje sa altruističnim osobama, ODNOSNO, KAO ŠTO JE REČENO: KONCENTRIŠEMO SE NA STANJE SVESTI BILO KOJE OD OVIH VIZIJA, i: osluškujemo ideje koje nam iznutra u vezi sa njima pristižu. Nema tu analize, procenjivanja, upoređivanja, jednostavno: beležimo ideje koje nam "padaju na pamet", tj. dolaze iz naše unutrašnjosti. "Nema tu analize, procenjivanja..." - to znači da se mi uopšte ne bavimo time da li su te ideje ostvarive ili ne, da li su glupe ili ne, da li su smislene i povezane ili ne... Mi samo nižemo ideje koje nam u vezi sa odabranom temom pristižu u svest.

7) Uvek temu zabeležimo kao početak svake rečenice, a onda nižemo: ideje, asocijacije, slike... koji nam se javljaju. To je pomalo kao pesma (poetski model moći!), u kojoj je svaki stih sa istim početkom.

8) U stvari, ponekad možemo da beležimo nove ideje, asocijacije, slike... ponekad možemo da čitamo one koje smo u vezi sa datom temom zabeležili. Poželjno je da to čitanje bude glasno, ako imamo uslova za to, odnosno - važno je da bude sa što većom koncentrisanošću na samu temu, na ono što čitamo, kao u pravoj molitvenoj praksi (otuda je u ovom serijalu i isticana sličnost sa molitvenom praksom); važno je da nam pažnja bude prikovana za tu temu, dok se njome bavimo, čitamo je ili pišemo, da nam ona povuče svest naviše.

9) I - to možemo da činimo uvek kada osetimo da je potrebno, kada želimo svest da izdignemo iznad onoga što nas trenutno muči, odnosno, poželjno je da nam postane jedna ustaljena duhovna praksa. I uvek da imamo na umu da nam je bitno da se koncentišemo na stanje svesti u vezi sa odabranom temom. Nakon čitanja-pisanja možemo da zažmurimo i da u sebi zalebdimo nad onim što smo čitali-pisali, kao da ostvarimo jedan pregled, podsećanje na to...

10) I, kao deseto... Pa ništa, tek da bude zaokružen broj deset. Srećno!