Lepota opuštanja se podrazumeva. Svako iz iskustva zna da je prijatno opustiti se posle aktivnosti.

Muke su neki možda imali prilike da osete ili naslute. Možda uglavnom u vidu nervoze, osećaja dosade, itd. Kada opuštanje duže potraje. Pa se javi želja za aktivnošću.

Opuštanje uglavnom vezujemo za prijatna stanja. Ono je takoreći SINONIM prijatnog stanja, i stanja svesti, i psihofizičkog stanja.

Da li je bilo koji loš simptom, koji se eventualno javi pri opuštanju - neki loš znak?

Slika psihoterapeuta i pacijenta koji leži na kauču - poznata nam je i iz filmova. Zašto pacijent leži?

DUBOKA OPUŠTANOST JE U PSIHOTERAPIJI NAČIN ZA OTVARANJE "KAPIJA PODSVESTI".

Da li su duboko opuštanje i otvaranje "kapija podsvesti" REZERVISANI SAMO ZA PSIHOTERAPEUTSKI POSTUPAK? Ili ga i mi možemo postizati u običnom životu?

Kada zažmurimo i opustimo se - kuda mi to "idemo"? Gde nam ide pažnja?

U NAS SAME, U NAŠU UNUTRAŠNJOST! ŠTO JE DUBLJA OPUŠTENOST, LOGIČNO, TO DUBLJE U SVOJE SOPSTVENO BIĆE URANJAMO.

DAKLE, SVE PRIJATNOSTI ILI NEPRIJATNOSTI, SA KOJIMA SE SUOČAVAMO PRI DUBOKOM OPUŠTANJU - IZRANJAJU IZ NAS SAMIH, IZ DUBINA NAŠEG BIĆA.

DAKLE, POVREMENA, EVENTUALNA NEPRIJATNA STANJA, KOJA SE MOGU PRITOM JAVITI, POSLEDICA SU ISPLIVAVANJA NEPRIJATNIH SADRŽAJA IZ NAS SAMIH, NA POVRŠINU SVESTI.

Ko se plaši suočavanja sa tim dubinama sebe samog, plašiće se i neprijatnosti koje mogu povremeno da isplivavaju na površinu, pri dubokom opuštanju, koje se postiže ranije opisanim ritmom aktivnosti i opuštanja.

Da smo i sa ovim eventualnim neprijatnim stanjima svesti na dobrom putu, lako ćemo uočiti, u samoj životnoj praksi.

Stanje HRONIČNE OPUŠTENOSTI, sa primenom tog ritma, prati nas dosledno i neizmenjeno van te eventualne seanse sa "neprijatnim" opuštanjem. Posebno kada se u primeni ritma aktivnosti i opuštanja dovoljno izveštimo, i dok malo "nagomilamo" vreme ispunjeno ovim ritmom, videćemo da mi IZLASKOM IZ SEANSE OPUŠTANJA - NAGLO ISKORAČUJEMO IZ (EVENTUALNOG)  NEPRIJATNOG STANJA SVESTI. I vraćamo se stanju svesti koje smo imali pre opuštanja.

Naše postupno napredovanje u svim domenima na unutrašnjem planu, paralelno i sa prijatnim i sa neprijatnim stanjima pri opuštanju - takođe treba da nam bude evidentno. Sve smirenije reagovanje u svakoj situaciji; porast nivoa raspoloženja; pojačano uživanje u onome što radimo; itd. (Doduše, sve ovo mora biti u prepletu sa neka još dva-tri paralelna ili dopunska postupka, koji će biti teme tekstova koji slede... Ali, čini mi se da je ovaj ritam aktivnosti i opuštanja - osnova.)