Kome to treba

 

Promišljanje bez srca,  ono ipak kuca.

Da, susret bez dogovora, bolji od dogovora bez susreta.

Nešto virtualno. Bezlično, tupo?

Razgovor u dvoje, dosada bez priznanja. Stvarno glupo?

Al postoje ljude koji ne tražiš, a nalaziš.

Još samo da ih prepoznaš – Tebi slični po različitom.

 

Šutnja puno govori. Glazba – tonovi idu dalje

Dok osluškuješ eho, poruke iz srca.

Riječi zadrži, nemaju značenje bez duše.

Osjeti – u tuđem oku nije ništa strano,

Za Tebe neka iskra frca…

 

Dogovor bez riječi. Suvišne su fraze

Pogrešnih simbola, logičnih misli,

Mi idemo prividno sami u dvoje

A nismo tužni: drugi su bez kiše pokisli.

 

Mi primamo kišne kapi kao blagoslov neba,

Prepoznajemo beznačajno velike stvari,

I samo zato što smo velika djeca,

Najbolje smo šutnjom prepoznali,

Ne gledamo jedan u drugom sveca,

Znamo: KOME TO TREBA.

 

Što je važno

 

Ako nešto radiš zdušno,

Valjda je važno.

Za Tebe bitno i hitno.

Radi to srcem, snažno,

Sve drugo je nebitno.

 

Ipak, pogledaj časkom druge,

Tu se, željni i Tvoje blizine.

Ne smatraju Te za ludu

Zato što crtaš krugove u pijesku.

Znaju da tebi je dano

Prepoznat komadić neba

Ljepotu geometriju u vrijesku.

 

Drugi se raduju tvojem bljesku.

 

Male su stvari prividno nešto - nebitno.

Poput trna u prstu,  to drugog ne boli.

Ali kad se nekog voli,

Njegova bol je za te bitno.

 

Geometrija je tek dio svijeta

Ako to netko ne zna

Nije izgubio pola života.

Ne misli da samo na se,

Neznanje je skrivena sramota.

 

Zamisli da te netko pita:

U čamcu smo krhkom, dolazi oluja,

Znaš li plivati? Ne znaš?

Uči odmah ili  ne kroči u dubine;

Odlazi ostatak tvojeg života.