Na polici prepunoj zanimljivih i primamljivih knjiga…ti si ovaj put… uhvatio, baš  …moju…I da...istina je…pomalo se izdvajala od drugih,onako kao da je bila pomalo izvučena i kao da je tražila …da je tvoja ruka izvuče…A možda  si je ipak odabrao zbog zanimljivog omota…ili zbog onog kratkog uvoda.,što na poleđini svake knjige piše…ili …jednostavno iz onog ,nama svima ,neobjašnjivog razloga…Ne znam …i možda nikad neću saznati odgovor na to pitanje…al ono što znam…zasigurno znam …je to,da je mnogo knjiga prošlo kroz tvoje ruke.Neke od njih su ostavile trag u tvom životu…a neke si samo prelistao…tek onako ,da zadovoljiš želju za novim štivom…

I eto ,sad je i moja knjiga u tvojim rukama…i …već sa prvim dodirom ,tvojih ruku…osjetila se sigurnom…Osjetila je ruke,koje znaju listati njene stranice,listati bez preskakanja …bez gužvanja i  koje se znaju zaustaviti tamo gdje je tekst važan,da bi se knjiga mogla u potpunosti shvatiti…Lijepo joj je …dok svojim usnama prebireš sva njena slova i kad onako,ispod naočala provjeravaš…da li si dobro pročitao…sve što u njoj piše…Lijepo joj je u tvojim rukama…i …ponekad,ono, kad onako slatko zaspeš,kad te umori dan…tada ona sama,uz malu pomoć vjetra , okrene list…okrene list ,da  ,ujutro kad se probudiš…i kad baciš pogled na nju…da ti pokaže,koliko jako želi, da je opet dodirneš i nastaviš s čitanjem.tamo gdje si noć prije stao…

I evo…moja knjiga je još uvijek u  tvojim rukama…listaš je polako,kao da i ti ne želiš saznati kako završava…kao da uživaš u svakoj njenoj stranici…i…ako jednom dođeš do kraja…ako jednom ovu knjigu zatvoriš…nemoj je vračati na onu staru policu,jer…tamo više nema mjesta za nju…Tamo neka ostane praznina…jer…nakon tvojih ruku,sve druge bit će bolne za nju…Sve druge bit će ne važne i nedovoljno nježne za njene listove…jer teško da neke ruke mogu zamijeniti tvoje…Teško da će netko čitati njene riječi,kao što ih ti čitaš…I zato…ostavi je kod sebe…spremi je negdje gdje ti neće smetati…gdje ti neće smetati ,ako poželiš neku drugu pročitati s one police…ili … jednostavno pusti da, s vremena na vrijeme ,kad se poželiš njenog štiva…kad zaboraviš njena slova …okreneš opet jednu od njenih stranica i…sjetiš se …