Jutros sam se probudila i…nisam voljela sebe…Listala sam svoj život i…u njemu našla bezbroj nepotrebnih stvari…

Al, znate…ja jako volim ovaj svijet…

Volim život…volim ljude,volim životinje… i u svima tražim samo ono lijepo…a ono,što nazivamo manama  kod nekih ljudi…prihvaćam kao nešto po čemu se možemo razlikovati…

No,razlikujem li se ja možda previše od drugih?Jesam li ponekad , bila previše slobodna  u nekim situacijama?…Jesam li povrijedila neke drage ljude,zbog toga što sam takva kakva jesam? …Vjerojatno jesam…jer ta  sloboda,koja se vrtila oko mene…poput magneta privlačila je  one,željne okusa te slobode…Dopuštala sam  da mi se približe,jer sam u njihovim očima vidjela osmjeh,a volim vidjeti radost oko sebe …al,ipak …nikad …nikad mi nisu prišli  dovoljno blizu da me smire…da…ja osjetim onu opuštenost i pripadnost...Da ja osjetim…radost…Nisam im dozvolila …Nisu imali ono „nešto“…ono što sam tražila svih ovih godina…ono što je mojoj duši bilo potrebno…

I …onda si došao …ti…

Moja sloboda u meni još uvijek je letjela okolo …al…drugačije …kao da sam znala …da mi donosiš promjenu…Promjenu što se uistinu odigrala u meni…

S čim si me tako lako osvojio?

Tako lako ,da sam ti od prvog trenutka bila spremna ponuditi sve…sve što imam u sebi…

U meni si probudio bezbroj pitanja,za koja nisam ni znala da postoje……probudio si ono što nitko do sad nije…probudio si …mene u meni…

Jutros sam saznala ,jedan od odgovora…

…Volim Te !!!...Uistinu Te volim…Tebe…

Jutros sam saznala da u tebi imam sve…

Jutros sam saznala ,duša mi je šapnula…da tebi pripadam i da nitko osim tebe ,ne može priči toliko blizu kao što si ti…

…Nitko…i da skinu sve zvijezde s neba…ne mogu mi prići…jer sve zvijezde zajedno ne sjaje ,kao ona jedna što si mi je ti…poklonio…

…Ne želim se više odvajati od tebe...

…Ne želim da više itko uzme moju slobodu osim …tebe…

…Želim da me čuvaš u svom zagrljaju …i da mi ne daš da ikad više odem…jer

…jutros sam saznala…da pripadam …samo tebi…i saznavši tu istinu…opet sam zavoljela sebe…