Prošla je još jedna noć…bez tebe…
Još jedna noć u kojoj sam osluškivala…kako zvonik stare crkve udara sat…po sat…
Još jedna noć…u kojoj mi je san,tek pred zoru svratio na jastuke…
I…nekako…kao da postajem umorna od ovakvih noći…
Postajem umorna od tvoje…odsutnosti…
Od buđenja…bez…sna…
Postajem umorna od ove… praznine…
Jer …trebaš mi…
Trebaš mi …da te jutrom zagrlim…da privučem svoje tijelo uz tvoje i da osjetim …mir…
Trebaš mi …da me noćima … usnama miluješ …onako kao…kad si s njima stavio svoj potpis…na cijelo moje …postojanje…
Jednostavno mi trebaš …da dišem…
Da budeš tu …i da te…volim…
Preumorna sam od…ovakvih noći…jer…samo u sjećanju na tvoje poljupce… živim…