...Jednostavno ne znam šta mi je danas.Tako sam osjetljiva i svaka sitnica mi nagna suze.Ali ne suze tuge,nego suze ljepote.Jednostavno sam ustala jutros i pročitala neke vaše članke,poslušala pjesme koje ste postavili i u svemu tome vidila ljubav...i zaplakala sam od radosti što ste tu sa mnom.A prije nego sam otvorila komp ,dok sam budila djecu u školu tako sam ih grlila i ljubila da ni oni nisu znali šta mi je.A ja sam jednostavno osjetila neizrecivu želju da ih poljubim...I tako dok sam gledala emisiju na tv plakala sam kao kiša kad sam ugledala svu onu djecu bolesnu,a tako vedru i punu života....prekrasni osmjesi su na njihovim licima i bez obzira na njihovu bolest oni su puni života ,a to je tako jednostavno lijepo...U njihovim oćima sjaje zvijezde i maleni anđeli....I tako sam opet plakala...Zatim sam malim mačićima koji su se okotli meni iza kuće prala okice,a oni su tako veselo skakutali oko mene ,kao da mi se zahvaljuju ...i ja sam glledajući njih opet osjetila ljubav i opet mi suze krenu....Ne znam šta mi je danas....u svemu vidim ljubav...i sve me tako neizrecivo dira....Jednostavno ne znam šta mi je danas....A usprkos svemu tome,svemu tome šta me okružuje,svoj toj ljubavi koju danas posebno osjećam...treba mi jedan zagrljaj pa da se isplačem do kraja od radosti šta postojim i šta postoju svi ovi meni dragi ljudi oko mene.....