…Te večeri bila je preglasna buka u jednom od onih restorana ,gdje se ljudi sastaju da bi zaboravili malo na svoje probleme i opustili se nakon napornog dana.

…Ona je sa svojim društvom te večeri ubijala svoju monotoniju i…kad joj je odjednom ponestalo inspiracije da zabavlja one oko sebe ,krenula je vani da uhvati malo  zraka… Samo na minut da udahne… da bi  mogla  nastaviti prikazivati sebe kao onu što… život voli…

…Izišla je …krenula udahnuti …al'…ponestalo je zraka…Dah joj se zaustavio ugledavši.. njega…Kao da je prestala disati ,jer…iako se nadala da će ga sresti i očekivala ga cijele večeri …nije mogla vjerovati da je tu…Došao je …I ona je znala u tom zaustavljenom trenutku da je on tu samo zbog nje…

…Još neko vrijeme stajala je nepomično  ne znajući da li da mu krene u zagrljaj ili da pobjegne nazad u društvo koje je već nervozno gledalo gdje je nestala…

…I dok su te minute tako sporo prolazile …osmijeh na njegovom licu riješio je sve nedoumice…

…Potrčala je ,koliko je noge nose nazad u restoran… i poput vjetra zgrabila svoju torbicu…poljubila društvo…okrenula se pri izlasku i rekla:“Ne tražite me večeras…Večeras će me život voljeti.“

…Pogledom su je ispratili svi …,a ona je… i prije nego su se vrata zatvorila za njom …već bila u njegovom zagrljaju…