Duhovni rast u izolovanim uslovima

 

Predstava o pravom, intenzivnom rastu,

duhovnom, nekako nam je vezana za ustanove,

koje su centri duhovnosti, izolovani od mase,

od gužve i buke velikih naselja, od njihovih

vibracija i uticaja: manastiri, ašrami, život

negde u zabiti, uz posvećenost duhovnosti.

Nema tu greške, naravno, daleko od toga,

ipak, sve ima svoje pluseve i minuse, pa tako,

i ova, u odnosu na druge duhovne pozicije.

 

Postoji ovde muka, možda incijalna, koja je -

u odvajanju od sredine i ljudi, bližnjih, svega,

gde je posvećenik bio, što je imao, pre odlaska;

ali, onda, Put ne može da mu bude mnogo težak,

jer je sav duhovni trud - jedna "laganica", i to,

uglavnom, u prijatnim, povoljnim uslovima.

Suočavanje sa negativnostima koje čuče

u svakome, ne može biti prijatno, bilo gde,

da se izvodi, ipak, kada se ono izvodi

laganim tempom, u prijatnim, vibracijski,

uslovima, dolazi kao dosta lako podnošljivo.

Pa, i kada je deo Programa rasta prolazak

kroz Put posvećenja, kao što beše, uglavnom,

nekada, jeste to prolazak kroz pakao duše,

tegoban, koji ne može svako da izdrži, ali -

sve u svemu trajaše on do nekoliko meseci,

a izdržati i nekoliko meseci pakla, uz stalno,

a to je važan momenat, vođstvo, podršku,

usmerenje, učitelja koji su već prošli kroz

takvo ili slično iskustvo - i nije baš strašno

iskušenje za posvećenika, može se podneti.

 

I, kada se jednom pregura ta etapa Puta,

kada se izađe na čistinu jasnog kretanja,

jasnog pravca i jasnog tempa, ostaje samo,

da se istrajno dalje obavljaju sve aktivnosti,

koje su, opet, u okvirima proverenim, jasnim,

koji su tradicija davno ustanovljena i izgrađena.

Kako se rast nadalje bude odvijao, svejedno,

kojim tempom, ali rasta ima, kretanja napred,

makar milimetarskog, uz svaku obavljenu praksu,

to svaki uzlaz u rastu ima pogodno tle u visokim

vibracijama sredine, i ljudi, koji su svi zajedno

usmereni ka istom cilju, duhovnosti i rastu,

i prirodne sredine, koja je u okrilju prirode,

dakle, nenatrunjena okruženjem niskih vibracija,

koje su sveprožimajuće u središtima naselja.

 

Veoma je važno Babždijevo svedočanstvo,

u vezi sa ovim: izbivaše on iz svog ašrama,

u planini, povremeno, da bi prenosio Učenje,

brojnim ljudima, dakle, masi; po povratku,

zapisao je, trebalo mu je po nekoliko dana,

u tišini i samoći, da se očisti, energetski,

od teških energija, koje je upio, boravkom,

u naseljima, u masi. Jer princip je jasan:

energije niskih vibracija prelivaju se lako -

u posude sa visokim vibracijama, ne obratno.

 

Izolovanost, koja je lagodna, dok se na nju

navikne, ima upravo u toj lagodnosti svoj plus,

ali, ipak - ima i svoj minus u tome što lakši,

podnošljiviji uslovi, ne pružaju pravu priliku,

za intenzivniji rast, kao što i u dimenzijama,

višim, iznad naše, duhovni rast nije moguć,

tako vrtoglavo, kao što je moguć ovde nam.