….Oni nisu znali jedno za drugo…

Njihovi životi su bili udaljeni…i moglo bi se reći ,skoro pa nespojivi.

 

Ona je …voljela zavođenje….on još više…

Ona bi se zadovoljno smiješila svaki put ,kad bi povodom nekakvih društvenih događanja ,opažala muške poglede na svom tijelu.Zabavljala se ,pokušavajući pročitati njihove misli…A on je ,tamo negdje daleko od nje ,svoje poglede ostavljao na mnogim ženama…i ne samo poglede…ostavljao je on puno više od  samog  pogleda.

 

Njoj nije smetalo to što bi je nečije ruke,prilikom plesa u dvoje ,stisnule  malo jače i što bi te ruke ponekad poskliznule sa njenog struka…A njemu su ruke ,po ko zna koliko puta poskliznule na ženama poput nje…

 

Ona je uživala u trenucima kad bi svojim hodom izluđivala muške oči i nije joj bilo važno čije su to oči ,čije su  to ruke  upravo poskliznule …

Bila je znatiželjna,nemirna  i kao takva …i neshvaćena…I upravo takvu kakva jeste,jednog je dana,nečija mekana ruka,mekana poput ptičjeg pera ,nježno odvela na cestu na kojoj ona nikad do tada nije bila.Ruka ju je ostavila na tom putu i ona je krenula u nepoznato…Nije ni slutila da će od toga dana njen svijet postati drugačiji…Da će sve njene snove,sva njena maštanja,sve njene nemire ispuniti i smiriti netko tko je …nije proždirao očima…netko kome nije ruka poskliznula sa njenog struka…A taj netko je upravo bio on,koji je milijun puta upravo to učinio, mnogim drugim , ljepšim ženama od nje…

 

…I …ona ,koja je do tada samo maštala o nečem tako sličnom…dočekala je …božanstveno jutro u njegovom krilu…Tada se sjetila one ruke.meke poput ptičjeg pera i upitala se „Da li je to bio sam anđeo i pokazao mi put za raj?“…Jer od tada svaka minuta s njim ,njoj je bila …savršenstvo…

 

…I jedne noći.kad on nije mogao biti pored nje,ona se opet ,slučajno, našla na jednom od onih društvenih događanja…I …kao nikad.,osjećala se tako lijepo i zadovoljno…Al, ono što je bilo čudno je to…što  nije opažala nečije oči na svom tijelu,nije prodirala mislima u neke tuđe misli i …ono najljepše od svega toga ..ono zbog čega se ona po prvi put osjećala  potpuna….je trenutak ,kad su je dodirnule nečije nepoznate ruke,a ona ih je odmaknula i sa osmjehom rekla…“Izvinite,al ja sam zauzeta“….