Polako se spuštala noć …a tišina ju je u korak pratila…i što je noć bivala tamnija,tišina je postajala sve veća…

Snovi su već spremno čekali na vratima … čekali da uljepšaju moj život…i da me ,po ko zna koji put ,odvedu … do tebe…

Misli su mi lutale posvuda...i pokušavala sam na trenutke pobjeći od same sebe…naći put do odgovora.…i utišati sve ovo u meni…a znam da …

…neću  još dugo ostati budna…snovi mi već ulaze u sobu…i traže mjesto na mom jastuku…

Znam da ću opet izgubiti bitku sa snom …jer …tamo te uvijek nađem,kad god nisi pored mene …tamo najlakše umirim  dušu …al…

…večeras hoću ostati duže budna…hoću  ,prije sna,utišati sve   u sebi…

…večeras hoću  pročitati sve tvoje riječi ,što si ih ispisao po meni,sve ono između njih…i  budna pronaći …nas…

Večeras moram …moram utišati sve…i .. u toj tišini … voljeti te…glasno.