...Nakon dugo vremena…nakon svih onih ispraznih noći…ti konačno stojiš ispred mene…A ja se pitam ,sanjam li… ili ja to uistinu, svoje oči vidim u tvojima…

…U meni bezbroj leptira plešu onaj poznati ples i svojim krilima stvaraju nesnosnu vrućinu…

…Ne znam što da kažem…Ne znam koju riječ da izustim ,jer prošlo je već previše dana otkad te želim pored sebe…U tim danima ,imala sam beskonačni niz pitanja , a sad mi iz grla ne izlazi ni jedna riječ i kao  da me nešto guši u grudima …Ne znam ni gdje bi s rukama…al osjećam ako te ubrzo ne zagrlim,svi ovi leptiri u meni će izgorjeti…

…Ti mi prilaziš sve bliže …a  ja  zatvaram oči jer  ne želim da me netko probudi, u slučaju da sve ovo sanjam…U tom trenu osjetim tvoju ruku na mom licu i …lagani dodir tvojih usana…

…Ne želim otvoriti oči…

…Ne želim se probuditi…

Polako uspijevam ove moje uzdrhtale ruke prebaciti preko tvojih ramena i…konačno …grlim te…

…Grlim te jako i snažno…al još uvijek ne otvaram oči…

Tvoje ruke su oko mog struka …i …ja ne želim iz ovog sna…

…Tvoje tijelo je tako toplo …i ja sam sada tvoja…

Pomalo u strahu otvaram oči, dok mi srce još uvijek hoće vani …i tada, po snazi tvoga zagrljaja shvatih  da si i ti mene, sve ovo vrijeme trebao istom onom željom kao i ja tebe…

… I zato…nemoj me prestati grliti…jer sad smo tu…sad imamo jedno drugo…Grli me …i nemoj prestati …nikada…jer…

 

……ET MILOV…