Mlada dama, „veštačka“ plavuša...

- Imate li „garnier“ „ledno plavu“?

- Nemamo. Imamo „palette“ „ledno plavu“.

- A „ach plavo“?

- „Palette“ ili „garnier“?

- Valjda vas sve vreme pitam za „garnier“!

- Otkud znam, gospođice! Imamo „garnier“ „ach plavo“.

- Jaoj, ali... da li će mi „primiti“? Ja sam se već farbala sa „garnier“ „ledeno plavo“.

- Ne znam. Probajte.

- Da probam? A šta ako mi ne „primi“?

- Pa... šta ja drugo mogu da vam preporučim.

- Joj, Bože, šta da radim?!

Verovatno se i drugima dešavaju ovakve stresne situacije.

Mislim na one koji se farbaju.

Po čemu je ovo duhovno poučna situacija?

Jer se mlada dama sa „ledeno plavom“ kosom - u kritičnom životnom trenutku obratila Bogu za pomoć.

Sasvim spontano. Bez da je prošla neki duhovni kurs.

(P.S. „Bez da je prošla“ nije književno ispravno. Omaklo mi se, jer sam u nadahnuću brzo prekucavao tekst, a teško mi je da se vraćam i ispravljam, lakše mi je da dodam ovaj post scriptum.)