Dosta mi je... ove zime...

Dosta mi je... ovog sivila...

Dosta mi je... da  i ono malo Sunca što proviri...tako brzo...nestane...

Dosta mi je... da me jutrom bude...kiše...da od njenih kapi ne vidim ...put...

Dosta mi je... ovog bezuspješnog izbjegavanja lokvi...i preteških mokrih koraka...

Dosta mi je...da mi vjetar mrsi kosu...i...odnosi ...miris tvojih ruku s nje...

Dosta mi je...ovih bezbroj nijansi sive boje ...što mi skrivaju tvoje osmjehe...

Dosta mi je...želim preskočiti svo ovo sivilo...želim preletjeti preko...ili da...barem...ono Sunce...što se pojavi na tren...potraje barem malo duže...da znam da me čeka ...negdje tamo...kad ovo sivilo prođe...

Dosta mi je...ove hladnoće...kad onako topla...željna tebe...i tvojih savršeno raspoređenih dodira...ulazim u ...prazan...i promrzli krevet...

Dosta mi je...da me griju ove dosadne plahte...pod kojima tražim tvoju blizinu...

Dosta mi je...da udišem ovaj hladan zrak...u kojem nema tvog daha...

Dosta mi je...jer...strah me ...strah me ,da se ne utopim u ovoj zimi ...u ovoj hladnoči ...i u ovim kišama...što već predugo traju...

Dosta mi je... ovog sivila...

Hoću Sunce!!!