Dođi,vidi…okreni se ,već nakon prvih nekoliko koraka ,što ih napraviš od mene…okreni se i pogledaj ,što ti moje oči govore…

Pogledaj koliko tebe ostaje u meni ,koliko te uistinu želim pored sebe…koliko mi treba da ostaneš…

 

Ti se nikad ne okrećeš ,kad kreneš…

Ti mi ostaviš bezbroj poljubaca…miris sebe…i ovu nesnošljivu čežnju za tvojom blizinom…

Ti ne vidiš da ,s tvojim odlaskom ,ode i onaj dio mene što diše…i da se gušim od  te daljine…

I …zato ,ovaj put …dođi,vidi  i…okreni se…

Okreni se da vidiš kako mi nestaje zraka i kako me,sa svakim tvojim slijedećim korakom ,ono neobjašnjivo stezanje u grudima ,pritišće sve  više i više…

 

Dođi,vidi …vidi kako nastaju sve ove priče o nama…

Vidi kako mi papir i olovka ostaju kao utjeha …kako mi upravo oni smiruju ovu čežnju i nude mi prostor za…nas…

Okreni se ovaj put…

Znam …nije jednostavno…

Znam da će se sve promijeniti ako se okreneš…al…

Želim da dođeš,vidiš …i…da se …okreneš,a sve ostalo neka bude Njegov scenarij…