Beše ovde ideja o dnevniku pozitive,

inspirisanom negativom, kao pomoćna,

u našim naporima pozitivizacije.

Korigovan kasnijim spoznajama,

on bi značio naše uočavanje onoga,

što želimo da izmenimo, u sebi,

oko sebe, u okolnostima u kojima smo.

Dnevnik bi značio stalno vrebanje

takvih dešavanja i stalno preinačavanje.

Sa novim uvidima - nije nam potreban

stalni dnevnik, već samo beleške,

dok ne formiramo svoj korpus

ciljeva, težnji, pozitivizacija, promena.

Ulovimo spektar negativnosti

u sebi i oko nas, koje nas guše,

formiramo ciljeve i težnje koji su -

njihov negativ, njima nasuprot.

Nadalje, mi od izabranih ciljeva

formiramo svoje poetske zapise,

i njima se, kao svojim molitvama,

vraćamo stalno, kad nam uslovi

to dozvole: to nam preobražajni rad.

Ali, upravo u smislu čitanja molitvi -

nastojimo da zađemo u stanje svesti,

koje naš opoetizovani cilj-zapis sadrži.

Zašto da ne, možemo i glasno,

gromko, kao stari ruski pesnici,

da čitamo svoje zapise, da dodatno,

zvučnim svojim vibracijama

podržavamo moć poetskih slika,

na koje usmeravamo svoju svest.

 

Ilustracija

 

Ne bih opisivao, detaljnije i šire,

dešavanja koja su mi zabeležena,

realna inspiracija za ilustraciju,

svakako se podrazumevaju,

kao što se podrazumevaju

i kod bilo koga drugog...

 

"Sva dešavanja u životu idu mi od ruke,

imam uspeha u privlačenju pozitivnih

tokova, ljudi, okolnosti, svega...

Svojim pozitivnim mislima privlačim

upravo sadržaje koji su mi u svesti.

Stalnim ovim svojim radom uspešno

preinačavam spoljašnja dešavanja,

da idu ispravnim, poželjnim tokom.

Samim svojim postojanjem i pojavom

privlačim lepa dešavanja i prijatne

okolnosti i ljude u svoj život."

 

I ja tek formiram svoj korpus ciljeva,

a njihovo bolje opoetizovanje, sređivanje,

i meni tek predstoji, i svakome tako

može da ide početak formiranja -

prva čitanja mogu biti sama po sebi

i poetska i smisaona doterivanja

prvog zapisa. Ali, sa jednim zapisom,

prvim, u jednom trenutku, treba

krenuti, i nastaviti uporno, stalno.

UZ KLJUČNI SAVET: UVEK I UVEK,

KONCENTRIŠEMO SE NA STANJA,

SVESTI, PSIHOLOŠKA I SVA OSTALA;

na sebe, uđemo u sebe, osećamo sebe,

onakve kakvi smo u svom opisu,

osećamo kako koračamo kroz život,

mogu da promiču događaji, likovi,

bilo šta, mi smo - u unutrašnjosti,

koja je onakva kakvom smo je opisali,

i iz koje posmatramo sve što nam spolja.

Nju stalno dozivamo u svoju svest,

dok zapis čitamo, u nju uranjamo,

njome se ispunjavamo, dok nam traje

vreme ili seansa odabrana za taj čin,

čin pozitivizacije i preobrazbe nas samih.

Da li ćemo zaista sve to postići ili ne,

uopšte nije "tema dana", prijatno je,

samo po sebi, zalaziti u takva stanja,

a život neka ide svojim tokom,

i neka nas nosi kako nas bude nosio.