Vrijeme je za snove…

Uskačem u svoju noćnu haljinu i u prolazu pored ogledala …ugledam tvoju sjenu…

Stoji iza mene…naslonjena  na vratima sobe…i gleda …kako se moja noćna haljina spušta niz moje tijelo i… dodiruje me … kao tvoje ruke…meko i nježno…

Al…to nisu tvoje ruke…

Praznina je između…

Nema te…

To je samo tvoja sjena…i moja želja …za tvojom blizinom…

Odmičem se od ogledala…jer pokušavam odmaknuti misli od tebe…tvoja  me odsutnost…guši...

Ne mogu disati…želja za tobom me…boli…

Pokušavam umiriti svoje misli …a one me i dalje odvlače od sna…

Odvlače me jer…toliko toga sam ti htjela pružiti one noći…

Toliko toga sam ostavila nedovršenim…

Jesam li  se izgubila u mnoštvu tvojih dodira…ili si htio da me pobijediš u  ovoj našoj igri …igri davanja ljubavi i nježnosti…

Jer …ako jesi …uspio si…

…dao si mi da upoznam…savršenstvo… što ga stvaraš svojim dodirom…

I kako sada …kad mi nisi blizu…da ti svaki dobiveni dodir uzvratim…