1.

Ne mislim da ima nečeg lošeg u koncentrisanosti na Ljubav i ljubav, kao neku vrstu duhovne metode: uđite u ljubav, budite ljubav, otvorite se za ljubav, opredelite se za ljubav, dozvolite Božjoj Ljubavi  u sebi da vas ozrači, itd.. Naprotiv! Svaki pozitivan smer naših misli i nastojanja je svakako dobar i doneće nam svoje dobre plodove.

Ali mislim da to ne treba da bude  NA ŠTETU NAŠEG SUOČAVANJA SA NEGATIVNIM ENERGIJAMA, NEGATIVNIM SADRŽAJIMA, KOJE NOSIMO U SEBI.

Nezavisno od prirode i načina manifestovanja tih energija: da li nam se učini da nam je neko drugi nešto uzrokovao, da li su problemi negde iznutra sami od sebe iskrsli - svaka uznemirenost,  strah i strepnja, iznerviranost, potištenost, itd. ima uzroke U NAMA SAMIMA, U ENERGIJAMA KOJE NOSIMO U SEBI. DOK SE MI NE SUOČIMO SA NJIMA - NE MOŽEMO IH RAZREŠITI.

Ako mi bežimo od njih, bežimo, na primer, u model opsesivne fokusiranosti na Ljubav i ljubav, samo sebe zavaravamo. (A to nije jedini model bekstva ili potiskivanja.) Naravno, svako ima prava da to  izabere kao svoj način, ali, to ne znači da ne treba da otvoreno sagledavamo i taj fenomen.

Zar je jedna situacija bila čak i ovde na portalu, da je dolazilo do sukoba pesnikinja koje su inače posvećene ljubavi, čija su usta i stihovi puni ljubavi?! Tu su se samo neki sitni pramenovi negativnih energija  probili kroz pisanje, kroz sučeljavanje na portalu, šta se tek dešava u krupnim životnim situacijama, na velikim iskušenjima?!

Čim se bilo koji vid takvog reagovanja javi, znači da ima nečeg nerazrešenog u našoj unutrašnjosti. I to nikako nećemo razrešiti bežanjem od tih sadržaja, ZATO ŠTO SU NAM NEPRIJATNI, A MI SMO SE OPREDELILI DA SE FOKUSIRAMO SAMO NA PRIJATNE SADRŽAJE, NA LJUBAV, RADOST...

Čim se bilo koja negativna reakcija ili emocija pojavljuje, sporadično probija, znači da imamo u sebi još netransmutovanih negativnih energija, OD KOJIH NE MOŽEMO POBEĆI. Ne dolazi nam negativna reakcija ili emocija iz svemira, nego iz nas samih; kao što je već rečeno: ono loše što nemamo u sebi, neće se ni ispoljiti. Jeste suočavanje sa njima neprijatno, jeste teško istrpeti ih, ali - DRUGOG PUTA I NAČINA NEMA.

2.

Što bi značilo da se naš put duhovnog rasta mora kretati na dva koloseka:

1. čišćenje od negativnih energija koje nosimo u sebi; suočavanjem sa njima;

2. svi oni vidovi pozitivnih nastojanja (u okviru toga, svakako i - biti ljubav, itd.), pozitivizacije, meditacije nad pozitivnim sadržajima, korišćenje svih duhovnih tehnika koje imamo na raspolaganju.

3.

U toku opuštanja najjasnije možemo da vidimo kakva je situacija u nama samima.

Ako nam tada dolaze samo prijatna osećanja, lepo stanje svesti - znači da nam je to "na dnevom redu", znači da nam nije ciklično naišlo ništa negativno za preradu.

Ako počinje da se budi nešto neprijatno, u bilo kojem vidu (od neke nejasne uznemirenosti, pa nadalje...) - znači da je došao red da se sa time suočimo. Najsmirenije što možemo. Opet, u toj istoj opuštenosti. Može to nešto negativno pritom da nas trese kao struja - mi samo treba da se držimo smirenog suočavanja.

Prođe nam seansa za opuštanje, za to smireno suočavanje sa unutrašnjošću - idemo dalje, na dnevne poslove, ili - na svoje odabrane načine duhovnog rada.

Pa tako stalno, naizmenično...