Tv-serijal „Trenutak istine“, verovatno je poznato o čemu se radi.

Osoba, priključena na poligraf, pred publikom, otkriva najintimnije tajne iz svog života.

Često su to istine od kojih je muka i onima koji s ove strane ekrana gledaju... (A za njih pitanje: zašto tako nešto uopšte i gledaju?)

Za te „istine“ - dobija se novac, do 50.000 evra.

Ispitivanje jednog čoveka koji je učestvovao u fudbalskim aferama i "zakulisnim radnjama".

Između ostalog, pitanje (tip pitanja i reakcija publike - slični ili isti u celom nizu):

- Da li je istina da ste i poslednji novac kluba čiji ste predsednik bili, koristili za podmićivanje sudija?

- Da!

Dramska pauza, glas spikerke:

- Vaš odgovor je... istina!

BURAN APLAUZ!

Koje poremećaje u merilima i vrednostima promovišu savremeni mediji, posebno televizija!

Publika svakako aplaudira njegovoj iskrenosti. Mada je situacija takva da se može shvatiti kao da se aplaudira njegovim kriminalnim radnjama. Svejedno - aplaudira se nekome ko se bavio kriminalom.

Ovo je primer krajnosti.

Promociju inverzivnih vrednosti, direktno ili indirektno, makar u detaljima, možda možemo naći ugrađene i u većinu onoga što se emituje na televiziji.

A kaže se da se televizija zasniva na tipu delovanja kojim se sugestivne slike i mimo želje posmatrača utiskuju u podsvest...