Uz adagio i čaj od mente,
sam sa sobom, u sebi, kod sebe.
Tu me spopadaju lepote uvrtanja
logike, prostora, vremena.
Duh mi kao balon zalebdi,
pa ga vrtlozi nekih lepih energija
povuku kao vetrovi kroz
zavijutke fraktala
u prostoru i vremenu.
Znam da ću sutra izaći van sebe
(stotine obaveza,
da ne skrnavim ovaj trenutak,
nabrajajući ih).
A tamo:
ne kupujem rog za sveću,
i kažem popu - pop, a bobu - bob,
tugu ne nazivam radošću,
niti muku osećam kao zdravlje.
Ovde, sam sa sobom,
u sebi, kod sebe,
brusim snovidnu logiku,
pripremajući se za Novi svet,
koji nas već nestrpljivo
čeka pred vratima.
bglavac
irida
edin.kecanovic
