- Ona i nije baš sasvim nova i samonikla, a opet - ka' i jeste malko.

- Njeni principi i nisu sasvim nepoznati, ima ih rasutih po raznim manje ili više tajnim, ali i "javnim" duhovnim učenjima.

- Suština njene osebujnosti je u dosta radikalnom pomeranju, rekao bih - IZDIZANJU, nekih težišta, tj. u tome što su neki, uglavnom poznati, ali nekako marginalni principi iz postojećih učenja - postavljeni kao glavna uporišta.

- I, sa svim tim formira se jedan poseban, ili dosta poseban duhovni kocept.

- Koncept za koji postoji osnovani rizik da ga svaki klasičniji vernik doživi kao duhovno zastranjenje, zalaženje u antiduhovnost.

- No, rizik je u svesti onoga ko "neku treću duhovnost" tako shvata, ne u svesti onoga ko je ima u sebi. Naprotiv...!

- I pozamašno je to klupko aspekata, pa da krenem od temeljnih...

 

- A pre toga, objašnjenje jednog termina koji ću češće ubuduće koristiti: "grupna duša", ili "sociomemorijski kompleks". Može se naći u "Ra materijalu", koji se može označiti kao jedno od uporišta treće duhovnosti.

- "Celina u kojoj se individualna svest entiteta potpuno stapa sa svešću grupe-celine. Grupna duša."

- Logika je jednostavna: kako nam se svest razvija, proširuje, mi sve više počinjemo da se osećamo celinom sa svim bićima poteklim od istog Sub-Kreatora (ne mogu svi pojmovi da budu razjašnjeni odjednom, doći će na svaki red, trenutno se mogu prihvatati i uslovno ili pomalo neodređeno).

- U tom smislu, na primer, o Luciferu govorimo kao o Lucifer-grupnoj duši, što bi se odnosilo na sva bića koja je Lucifer kao Sub-Kreator stvorio. (A to se odnosi na ljude koji su se opredelili da čine zlo.)

 

- 1. princip.

- I ne spominjem Lucifera kao primer slučajno, jer se jedno od ključnih promena težišta u TREĆOJ DUHOVNOSTI odnosi upravo na njega.

- Treća duhovnost podrazumeva izdignutost svesti na nivo na kojem shvatamo da LUCIFER DELUJE IZ LJUBAVI PREMA NAMA, DA JE PRODUKCIJA NEGATIVNOSTI I ZLA NJEGOV ČIN ŽRTVOVANJA ZA NAŠ DUHOVNI RAST, ZA IZDIZANJE U VIŠE DIMENZIJE I ZA POVRATAK IZVORU (razlika koju sam već naznačivao u prethodnim tekstovima: Izvor, kao deo Jednog Beskonačnog Kreatora, iz kojeg je sve poteklo; mi nismo u Izvoru, tek mu težimo, a već jesmo deo Tela Jednog Beskonačnog Kreatora).

- U okviru svakog, pa i ovog principa, ima dosta posebnih tema, jer se i inače sve one prepliću, i doći će posebno na red, tek, neka osnovna početna objašnjenja...

- Naše dublje i sveobuhvatnije shvatanje i uvažavanje Lucifera i njegove uloge u našem povratku Izvoru - NE ZNAČE SAMI PO SEBI I DELOVANJE U KORIST ILI NA STRANI LUCIFERA.

- Ko se opredelio da deluje i već deluje na strani Sila Svetlosti (da uzmem uopšteno ovaj naziv, mada i on zahteva meditativnu zapitanost i produbljivanje kao teme), deluje i dalje.

- On ne menja svoje težnje i ciljeve.

- Ali, dublje i sveobuhvatnije shvatanje i sagledavanje uloge Lucifer-grupne duše DOLAZI I KAO JEDNOSTAVNA LOGIČNA POSLEDICA ŠIRENJA I IZDIZANJA SVESTI, kada mi počinjemo da se osećamo delom svega što postoji, u okviru shvatanja da je Jedan Beskonačni Kreator, ili, po starom nazivu - jedan je Bog. Ako je jedan: ništa što postoji ne može van Njega da postoji, i ništa što je stvoreno nije stvorio niko drugi do - On, dakle, On je morao da kreira i Lucifera, a ako ga je kreirao, moralo je to da bude SA RAZLOGOM, A NIKAKO LUCIFER NE MOŽE DA BUDE POSLEDICA KREATOROVE (BOŽJE) GREŠKE.

- Priča iz Biblije je tu svakako sve izokrenula: Lucifer je prikazan kao biće koje se otpadilo, odmetnulo od Boga. SVOJEVOLJNO. Ako se držimo te priče, VIDIMO LOGIČKU NEDOSLEDNOST:  Bog je stvorio sve što postoji, a "neki" Lucifer se odmetnuo od Boga. Ko je, onda, njega stvorio?! Ako je to mogao biti jedino Bog, onda stvaranje Lucifera može biti ili Božja greška, ili deo Božjeg Plana: da stvori biće kojem dozvoljava da se odmetne od Njega, u okviru Njega.

- Ova kosmološka priča, ili idejno kosmološko razgraničenje, mada naizgled samo puko kosmološko "filozofiranje", ima itekako praktične posledice u našem svakodnevnom životu... (Što su posebne teme...)