Ajoj, opet padoh u tu grešku!
Ali, ustadoh!
I - čini mi se da sam, bar za virtuelni svet, poslednji put pao u tu grešku.
Jer, trudim se da učim. Da izvlačim pouke iz grešaka. Trudim se, ne kažem da sam uspešan.
Ovde su mi (na ovoj temi) oni koji su me, ne baš napali, jer nisam to osetio, ali, izrazili oštro neslaganje sa mojim izjavama o obrazovanju - pomogli da shvatim tu svoju grešku. DA NEMA UBEĐIVANJA I DOKAZIVANJA. To je jedna od iluzija sveta koji je na izmaku.
Svako od nas ima SVOJU PRONICLJIVOST U SPOZNAJI, IMA SVOJU PERCEPCIJU. NE MOŽEMO MI JEDNI DRUGIMA NI NAMETATI, NI UDAHNJIVATI SVOJU PRONICLJIVOST I PERCEPCIJU.
Znam, tu je i duhovno-psihološka klackalica: SVAKO MOŽE DA UMIŠLJA DA IMA OŠTRIJU PRONICLJIVOST, DA DUBLJE SAGLEDAVA PROBLEME, DA IMA ISPRAVNIJU PERCEPCIJU OD DRUGIH. DAKLE, SVAKO OD NAS TO ZA SEBE I ZA SVOJE STAVOVE MOŽE DA MISLI.
KO JE U PRAVU?
SVAKO, SA STANOVIŠTA SVOJE PRONICLJIVOSTI I SA STANOVIŠTA SVOJE PERCEPCIJE.
ODNOSNO, OBJEKTIVNO, U TOME JE NEKO OD NAS IPAK U PRAVU, A NEKO IMA ILUZIJE.
DA LI JA IMAM DUBLJE SAGLEDAVANJE, ISPAVNIJE STAVOVE I ISPRAVNIJU PERCEPCIJU?
DA, JA MISLIM DA IH JA IMAM.
A ONI KOJI SE NE SLAŽU SA MNOM?
I ONI MISLE DA IMAJU SVE TO.
A PRITOM NEMA NAČINA DA TO JEDNI DRUGIMA DOKAŽEMO U TOM SMISLU DA ONAJ DRUGI PRIZNA: „AHA, SADA VIDIM DA JE TAKO!“
DA PONOVIM: SA STANOVIŠTA SVOJE PRONICLJIVOSTI I SA STANOVIŠTA SVOJE PERCEPCIJE SVAKO IMA PRAVA DA MISLI DA JE U PRAVU. I NEMA PRAVA DA DRUGIMA USKRAĆUJE TO PRAVO.
Kada su Šivi (kažu da je tako bilo, ja se ne sećam da sam tada živeo, mada nije nemoguće) dolazili po odgovore na pitanja, on bi ih upućivao šta da urade, objašnjavajući da će im nakon tih postuapaka ili te prakse odgovori sami izroniti.
Niti ja to mogu drugima da predložim, niti drugi meni, ali - BAR MOGU ISKRENO DA DRUGIMA PONUDIM NA UVID PRODUKTE SVOJE PRONICLJIVOSTI I SVOJE PERCEPCIJE DEŠAVANJA U ŠKOLSTVU. DRUGI NEKA UČINE TO ISTO.
Ko naiđe sa strane, neka se opredeli, NA OSNOVU SVOJE PRONICLJIVOSTI I PERCEPCIJE.
Dakle idemo dalje sa ovom temom.