- Dakle, formulišemo temu nad kojoj se po potrebi ili po unutrašnjim impulsima, potrebama, vraćamo.

- To može da bude neki naš životni ili duhovni problem, u kojem želimo da se snađemo.

- Može da bude neki životni cilj, vizija kojoj težimo.

- Uobičajeno je: zapišemo šta imamo o nekoj temi i - STAVIMO TAČKU.

- Zamišljamo: zapisali smo gotov odgovor, konačni stav.

- U meditativnoj zapitanosti: tema nam je stalno OTVORENA.

- Kad je potrebno, kad je se setimo, kad poželimo: vratimo joj se i blago zamislimo nad njom.

- Ponešto joj dodamo.

- Ponešto precrtamo, što sada bolje sagledavamo, što produbljenije vidimo.

 

- Trebalo bi da sve što pročitamo podvrgnemo postupku meditativne zapitanosti; "sve", tačnije - dela ili ideje koji nam nešto znače.

- Formiramo bitne teme, u njih unesemo autorove teze koje su NAMA prihvatljive, a onda, vraćajući se toj temi, SAMI joj dodajemo naša pitanja, uvide, zapažanja...

- Time primenjujemo i princip iz mnogih duhovnih, i ne samo duhovnih, dela: da sve važne ideje koje čujemo ili pročitamo - propustimo kroz filter naše svesti.

 

- Meditativna zapitanost nije naše naprezanje da dobijemo, pronađemo, smislimo odgovor.

- To je OPUŠTENO OČEKIVANJE ODGOVORA.

- U svakom novom pristupu već formulisanoj temi: mi možemo, a i ne moramo, da čitamo ono što smo o njoj već zapisali; mi samo dopisujemo ono što nam je izronilo iz naše unutrašnjosti.