Analizator krvi
Analizator krvne slike
Neinvazivni analizator krvne slike nam omogućava da za 180-720 sekundi obradimo kompletan pregled stanja pacijentovog organizma.
Aparat očita 117 biohemijskih, hemodinamičnih i imunoloških vrednosti organizma. Dijagnostika se obavlja sa pet mikroprocesora koji su raspoređeni na pacijentovom telu.
AMP analizator predstavlja prenosni kompaktni i neinvazivni labaratorij.
Na osnovu dobijenih rezultata lekar obradi kompletno i veoma brzo analizu stanja pacijentovog organizma.
Pomoću aparata je moguće napraviti izuzetno brzo preventivni zdravstveni pregled za veliki broj ljudi, a postupak nije preskup. Pored toga svi rezultati su pohranjeni u bazu podataka i stoje na raspolaganju za dalju statističku obradu.
AMP analizator teži svega 250gr. i veoma je mali. Radi na svim računarima koji koriste operativni sistem WINDOWS – XP, VISTA.
Svaki lekar nauči putem odgovarajućeg seminara upravljati aparatom.
Aparat sa primenom unapred traženih vrednosti postavi dijagnozu o čemu obavesti lekara. Na osnovu obrade svih 117 definisanih vrednosti i na osnovu svojih iskustava lekar postavi dijagnozu. Ako je potrebno lekar se može odlučiti i za dodatnu dijagnostiku sa poznatim standardnim metodama.
Neinvazivni analizator krvne slike se ne može meriti ni sa kakvim drugim apatratom na svetu.
Merenje i obrada podataka potiče po metodi akademika dr. Anatolija Vitaljeviča Maljihina.
AMP analizator ima sertifikat u Evropi, Ukrajni i Rusiji.
OSNOVNI PRINCIP DELOVANJA ANALIZATORA AMP
Delovanje analizatora AMP je zasnovano na osnovu protoka krvi u telu pa na osnovu uticaja koje imaju tokovi hemijske reakcije azota, kiseonika, vodonika i ugljenika. Temperaturne promene odlučuju o tome kako su aktivni hemijski elementi zbog uticaja azotnih spojeva vezanih sa vodonikom kao i zbog promena u koeficijentu topivosti kiseonika.
Namena dijagnostike je ustanoviti promene u sastavu elemenata krvi i stanje na kraju hemijske reakcije koje usklađuju potrošnju kiseonika i odstranjuju ugljen dioksid u telu što utiče na koncentraciju belančevina i lipida u ćelijskoj membrani. S obzirom na to da analizator AMP temperaturu meri pomoću optičkih senzora, takva dijagnostika je potpuno neškodljiva.
DELOVANJE ANALIZATORA AMP
AMP neinvazivni analizator krvne slike i metabolizma radi na osnovu merenja temperature na biološki aktivnim ,,referentnim,, tačkama u čovekovom telu. Na tim tačkama se zatim podaci preko tastature prebace na računar gde ih aparat obradi.
Aparat ima 5 senzora koji se stave na 5 bioloških aktivnih tačaka na pacijentovom telu.
Za dijagnostiku se koriste sledeće bioaktivne referentne tačke:
- Odvajanje desne i leve vratne arterije, karotide desna i leva (dve tačke)
- Desna i leva podpazušna jama (dve tačke)
- Predeo pupka (jedna tačka)
Pre početka postupka se svih 5 senzora namesti na telo pacijenta, lekar preko tastature unese lične podatke, frekvenciju disanja i srčani puls. Program za sabiranje i računanje podataka, zatim uradi svoj zadatak (naredbu). Analizator obrađuje signale koje šalju senzori namešteni na telo pacijenta, izmeni ih u digitalne oblike i prosledi ih računaru.
DELOVANJE APARATA AMP SA PROGRAMOM USPIH
Aparat AMP radi po metodi koja se zasniva na međusobnoj povezanosti između proizvodnje toplote i proizvedenim učinkom u sistemu protoka krvi. Telo proizvodi toplotu kao posledica hemijskih reakcija azota, kiseonika, vodonika, ugljenika, kao i spojevi bez azota.
Promene u temperaturi izazivaju delovanje hemijskih elemenata, najpre kiseonika. Zbog tog delovanja se izmeni izmeni suovisnost azotnih spojeva, vodonikovih spojeva i koeficijenata topivosti kiseonika. Sve to utiče na promenu topivosti kiseonika i na količinu proizvedenog CO2. Pošto se ti elementi usklađuju sami promene i vrednost belančevina i lipida u membrani ćelije.
Od belančevina i lipida zavisi stepen fosfolipidnog faktora trombocita. Taj faktor poseduju skoro sve krvne ćelije. Tokom pomenutih hemijskih promena genetski odgovori hematopoeza kao i stvaranje krvi (potencijal za diferencijaciju primitivnih krvnih ćelija je u području 49023 za deobu primitivne krvne ćelije. Taj proces zavisi od stepena dovoda kiseonika, aktivnosti fosfolipidnog faktora trombocita, koeficijenta topivosti kiseonika, vrednosti PH i temperature.
Kod tih procesa je značajno delovanje hemoglobina crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) što zavisi od pretvaranja u molekulu NH i COOH. Pa su sastavljene od glicina i ćilibarske kiseline (obe sadrže globin). Reakcije se odvijaju ciklično – neprekidno prelaze iz jednog agregatnog stanja u drugo (plin, tečnost, kristalne tvari, supstance).
Stepen kristalizacije zavisi od aktivnosti fosfolipida triglicerida i holesterola. Njihovo delovanje utiče na promene koef. topivosti kiseonika što utiče na fosfolipidni faktor trombocita. Aparat AMP ima 5 senzora koje je potrebno položiti na bioaktivne tačke na telu (2 tačke se nalaze na levoj i desnoj strani vratnih arterija, 2 ispod pazuha i 1 tačka nalazi se na pupku, gde se spaja aorta, descedentna vena i limfni kanal.
Tom dijagnostikom pacijent nije izložen nikakvom škodljivom ( štetnom ) uticaju.
Aparat očitava spoljašnji uticaj na pacijenta (vazdušnog pritiska, sunčeve toplote itd.) kao i stepen tog uticaja u vezi sa stvaranjem i odašiljanjem toplote (entalpija i entropija energije). Te vrednosti su određene sa genetskim zapisom ćelijskih elemenata u krvi i biohemijskim parametrima koji su povezani sa uspostavljanjem homeostaze.
Tu metodu opisao je detaljno ukrajinski akademik Anatolij Vitaljevič Maljihin u svojoj doktorskoj tezi Termoregulacija organizma i vegetovaskularni paroksizmi.
TEORETSKA OSNOVA ZA DELOVANJE NEINVAZIVNOG ANALIZATORA KRVNE SLIKE
Ljudsko telo je otvoren trodimenzionalni sistem sa biosenzorima, koji prepoznaje sve promene u okolini pomoću receptora za svetlo , hemijska nadražaje , pritisak i mirise.
Telo sve dobijene podatke preradi i preko sistema prenosnika-medijatora posreduje glavnim organima gde funkciju prenosioca vrše aceltiholin nordadrenalin serotonin i dopamin. Kasnije se odlučuje o tome, koliko će se određene tvari preneti sa jednog dela tela na drugi. Opisani postupak se naziva PRENOS MASE.
Naučnici su razvili metodu zasnovanu na kinetičkim zakonima prenosa mase, delovanju receptora i prenosnika, te na molekularnom kinetičkom eksponencijalnom razmenu veze između stepena odaziva i temperature sa jedne strane i transformacije temperature u energiju zračenja sa druge strane. Ta metoda se temelji na povezanosti tela sa okolinom, koja se odvija preko uticaja enzimskog hormonskog sistema i procesa stvaranja krvi.
Zasnovano je na zaključcima koje su postavili 1979 Galzinge i Mauzuli o razmeni između fizikalnih i molekularnih medijatora, tu se govori na pr: o dipolarnom momentu, molarnoj refrakciji te pogodnosti koje ih stimuliraju ili koče proces biohemijske reakcije.
Do tog zaključka su došli u skladu sa našom metodom i teoretski ocenili dipolarni momenat sa vektorskom metodom i koristeći se unutrašnjom nuklearnom razdaljinom između jezgra hemijskih elementa relativnom molekularnom masom tvari (supstance), talasne dužine Xe 86 i druge strukturne podatke pre svega linearno rasprostranjenost srčanih i somatskih kapilara na primer crvenih krvnih zrnaca, telesne temperature, vazdušnog pritiska, sastav plinova u vazduhu, delovanje prenosne mase te na specifičan prenos, koji je povezan sa koeficijentom difuzije kiseonika.
Princip delovanja neinvazivnog AMP analizatora zasniva se na obradi podataka koji šalju temperaturni indikatori referentnih tačaka (gde se odvajaju karotidne arterije na levoj i desnoj strani, leva i desna podpazušna jama , predeo pupka). Princip se takođe temelji na razmeni različitih vrednosti , koeficijenta raspršivanja kiseonika, PH okoline, te pojava paroksizmalnih uslova.
Delovanje gore navedenih indikatora izražava proces povezan sa izmenom hemijskih veza sledećih elemenata C, O2, N i H. Ti elementi se nalaze u plinskom sastavu vazduha i takođe su važni za biohemijsku homeostazu organizma.
Prenos signala preko sinapse zavisi od komunikacije aminokiselina, od kojih su sastavljeni receptori. .
Glicin sa specifičnom provodnosti 27,5 ima na delovanje sinapsa važan učinak, serotonin sa specifičnim provodljivošću 41,5 pa njihovo delovanje podstiče. Acetiholin ima tako stimulativan kao i zaustavni učinak na sistem (specifična provodljivost 52,5).
Zapravo je delovanje receptra i medijatora obavezan način izražavanja paroksi malnih vegetativnih sindroma.
Na pojavu tih sindroma utiču promene do kojih dolazi kod sinteze glukoze i seratonina. Vegetativna paroksimalna stanja su posledica promena u delovanju glikogena i insulina, što ovisi o prohodnosti sistema medijatora, na prohodnost pak utiče upravo prenos mase. Prilagođavanje na vanjske uslove često pokazuje kao interakcija arginina i glutaminske kiseline. To su najvažniji faktori koncentracije spojeva i temperature što ukazuje na regulacijsku ulogu glikogena i insulina te na delovanje nespecifičnih integrativnih sistema u mozgu. Ti sistemi daju toplotnu snagu i protok krvi odlučujuće pak utiču na krvnu sliku, frekvenciju disanja i rad srca – upravo zato što pogoduju menjaju agregatno stanje tvari (supstance).
Menjanje stanja tvari je preko sistema periferne krvi povezano sa krvnim protokom. U perifernoj krvi naime menja potrebna specifična prohodnost jer se tako menja metabolizam azota to se odražava na promene u metabolizmu glikogena, masnoća i belančevina. Krvna cirkulacija u želucu i crevima te na osi između hipotalamusa i hipofize je povezan s delovanjem aminokiselina, glutamata arginina, aspartata i glicina. Kada dođe do interakcije između aminokiselina one aktiviraju kiseonik za sintezu mlečne kiseline itd. To je pak povezano sa temperaturom.
Kao što je primenjena analiza pokazala kliničke, biohemijske i instrumentalne metode dijagnostike konačni je cilj vegetativna uravnoteženost homeostaze sistematično sređivanje delovanja unutrašnjih organa i nespecifičnih regulacijskih sistema u mozgu. To je moguće postići sa poboljšanjem prenosa tvari i metabolizma plinova ( gasova )u krvi i krvnoj cirkulaciji i održavanjem tačno određenog delimičnog pritiska kiseonika na stenke kapilara (35-40 mm/Hg, što odgovara za 65-70% zasićenosti hemoglobina s kiseonikom kod normalne vrednosti PH i CO2).
Delimičan pritisak kiseonika na stjenke svake kapilare se pojavi tek pri određenim vrednostima toplotnog kapaciteta i prohodnosti što utiče na prohodnost i koncentraciju mlečne kiseline. Svojevrsni sistem zbog pokretanja reakcije nam pomaže da lako uskladimo pritisak, volumen i temperaturu (PVT) kao i osmotski pritisak. Uticaj ima različitu koncentraciju tvari topljivih u tekućinama koje luči polupropusna membrana s kompleksom lipida i belančevina.
Oni utiču na brzinu prenosa kiseonika i izlučivanja CO2 menjaju provodnost glicina, serotonina i dopamina koji kontrolišu PH vrednost. Aminokiseline u predelu želuca, creva i bubrega povezuje krvni tok na njih pak utiču takođe promene u metabolizmu Na i K.
Stepen u kome se pokazuje brzina krvne cirkulacije je povezana sa neskladom kod prenosa metabolizma u crvenim krvnim zrncima. Ovisi i od pogodnosti globina i valentnosti željeza (koji izaziva proces oksidacije i redukcije u aminokiselini glicina) koju otkriju indikatori temperature na referentnim tačkama.
Kakva god odstupanja od stepena dovode kiseonik i stvaranja CO2 učine promene biofizičkih i morfometričkih vrednosti kardiorespiratornog sistema, gastrodigestivnog sistema, jetre i bubrega te promene funkcionalnog stanja regulatornih nespecifičnih mehanizama nervnog sistema. Ta odstupanja vode ka promenama kod temperature indikatora na referentnim tačkama do promena u trenutku potrebnim za njihovu stabilizaciju i do promena u aktivnosti sistema trombina i plazme (TPS) zbog promenjenog aktivacijskog faktora trombocita.
Aktivacijski faktor trombocita je povezan s delovanjem karnitina i palmitinskih kiselina koji obezbeđuju energiju metabolizmu u pogledu dovoda kiseonika.
Taj faktor je opet povezan sa fizikalnim promenama kiseonika ( promenjen koeficijent difuzije i topljivosti kiseonika koji utiču na prenos toplote te na broj aktivnih jona na površini crvenih krvnih zrnaca).
Mehanizam koji brine o stepenu dovoda kiseonika u telo ovisi o delovanju hormona rasta, srčanog stanja, frekvencije disanja, volumena strukture prokrvljenosti udarnog volumena, vanjske otpornosti perifernih žila i krvnog pritiska arterija. Svaka od tih vrednosti je s jedne strane ovisna od promena agregatnog stanja iz plina u tekućinu i kristalne tvari, s druge strane pak prelazak agregatnih stanja određuje upravo razdaljenost volumne –
( zapreminske ) strukturu prokrvljenosti protoku krvi unutrašnjih organa čiji smer i delovanje upravljaju enzimi. Među volumnom strukturom prokrvljenosti udarnim volumenom i vanjskom otpornošću perifernih žila opstaje neposredna povezanost koja se odražava na temperaturi referentnih tačaka.
Prikaz temperature na indikatoru združuje vrednosti za proizvodnju toplote i rad. Promene indikatora najpre vode do promene volumena strukturne prokrvljivosti kao i do vitalnog plućnog kapaciteta. Posledično dođe do raznih hemijskih promena tvari u plinovitom stanju koje zavise od konstante u 3 tipa reakcije.
1. stepen reakcije s prenosom naboja
2. stepen reakcije s prenosom atoma
3. stepen reakcije disocijacijske rekombinacije
Sve navedene reakcije su povezane s koeficijentom topivosti kiseonika i moguće su samo onda kada je izvor energije odašiljanje toplote koju na kraju senzori analizatora AMP prepoznaju.
Krajnji rezultat tih reakcija su različite promene enzimskih skupina. Enzimi iz prve skupine podgrupe 1 kataliziraju oksidaciju hidrokisilne grupe u karbonilne grupe, enzimi iz podgrupe 2 kataliziraju oksidaciju karbonilnih grupa u karboksilne grupe, enzimi iz podgrupe 3 kataliziraju oksidaciju grupe CH – CH u grupu C=C, enzimi iz podgrupe 4 kataliziraju oksidaciju grupe CH – NH2 koja obično izazove tvorbu (stvaranje) karbonilnih grupa jona, enzimi iz podgrupe 5 kataliziraju oksidaciju skupina CH – NH, enzimi iz podgrupe 8 utiču na skupinu donatora koji sadrže sumpor, enzimi iz podgrupe 10 pak utiču na bifenile i srodne grupe donatora.
Analiza korelacijskih odnosa od koncentracije šećera, uree i kreatinina je pokazala da su kvantitativni indikatori povezani trenutnim značajkama kardijalnog kruga na koje utiču temperaturni indikatori. Trenutni značaji takođe govore o postojanju retroaktivnog učinka metaboličkog delovanja organa na delovanje mozga. Sve to se odražava u vreme koje je potrebno za stabilizaciju temperaturnog indikatora na području stomaka primereno vremenu potrebnom za stabilizaciju temperature, indikatora na području vratne arterije. Temperaturni indikator gledajući na stabilizacijsko vreme pokazuje promene stupanja prenosa kiseonika, što zavisi od koeficijenta topivosti kiseonika. Promene temperaturnih indikatora ukazuju promene u koefic. topivosti kiseonika i u sastavu ćelija perifernog krvnog toka kao i promene u oksidacijsko redukcijskim procesima koje izazivaju promene delovanja sisteme trombina i plazmina. Dovoljno se jasno pokazalo da je fizička rasprostranjenost kiseonika glavna sila ( glavni motor) koji obezbeđuje dovod kiseonika u krv arterija.
Kada se kiseonik prenosi iz krvi u kapilarima u ćelije i iz citoplazme u organele se uključe takođe složeniji mehanizmi prenosa kiseonika. Oni pogoduju nastanku određenih paroksimalnih smetnji pri homeostazi vegetativnog nervnog sistema ( VNS ).
Prikazali smo razmere u toku oksidacije prostih radikala i antioksidacijske zaštite u pogledu postupka pretvaranja kohezivne energije ugljenika, azota, kiseonika i vodonika.
Prikazali smo razliku između arterijskog pritiska i metabolizma što određuje ljudsku otpornost na insulin. Kasnije pogoduje nastanak smetnji pri otpornosti na ugljikove hidrate, uticaj na povećanje koncetracije triglicerida u kombinaciji sa smanjenom koncentracijom holesterola u lipoproteinima visoke gustoće i na izmenu hemijske energije anhidridnih veza u adenozin trifosfatne kiseline ( ATA ) u električnu energiju koja se stvara pri unutarćelijskom i vanćelijskom metabolizmu natrija i kalija. Unutarćelijski metabolizam natrija i kalija je povezan sa snagom grčenja srčanog mišića i mišića u žilama unutrašnjih organa koji dovode upliv perfuzijskog pritiska na bazalni pritisak Oddijevog mišića zatvarača.
Kod nekih pacijenata su bile smetnje metabolizma tesno povezane sa strukturalnim smetnjama srčanog mišića a bile su povezane i sa gastrointestinalnog sistema i vrednostima promene bazalnog pritiska. Povećana koncentracija jednostavnih lipida u serumu krvi je direktno uticala na indikatore konačnog distoničnog volumena, konačnog sistolničkog volumena i udarnog volumena.
Razmer direktne korelacije je bio više kod pacijenata koji su pokazali kombinaciju substrata vezanih za holesterol te lipoproteine izuzetno niske gustine ( r = + 0.35; + 0.41 + 0.36 ). Rezultati su pokazali na negativan razmer između koncentracije jednostavnih lipida u serumu krvi i ejekcijsku frakciju ( r = -0.55; - 0.59 ) te na povećan razmer između jednostavnog holesterola u serumu krvi te udarnim volumenom ( r = + 0.43; + 0.48 ).
Promene temperaturnih uslova uzrokuju promene u difuziji, koeficijentu topivosti kiseonika i PH sredini, pa tako ubrzaju odgovarajuće enzimsko proizvedenih koenzima koje usklađuju delovanje unutrašnjih organa
( citohrom P450 ), koji je istovremeno hemoprotein i flavoprotein.
Koproteineusklađuju simpatično – adrenalni sistem ( SAS ), hipofizno-adrenalni sistem ( HAS ), sistem trombina i plazme te imunološki sistem
( jetra, limfni čvorovi, thymus ) koji su putem krvotoka povezani sa biofizičkim parametrima srčanog mišića.
TAKO LAKO DOĐEMO DO DVA ZAKLJUČKA
1. Svaka promena u atmosferi dovodi do promena delovanja sistema tromblina i plazmina a utiču i dotične ( obično subkliničke ) smetnje pri funkcionisanju vegetativnog sistema u mozgu.
2. U kolikoj meri će smetnje vegetativnog nervnog sistema doći do izražaja zavisi od asimetrije indikatora na pregledavanim tačkama, funkcijskog stanja sistema i struktura, koje su uključene u limbskoretikularni kompleks i od sistema trombina i plazmina, koji utiču na sintezu holesterola, triglicerida i hipoproteina posebno niske gustine.
Obično ti odnosi su univerzalni, tako se pokaže na primeru upliva stresa kao i kod hemijskih i fizičkih uticaja kao na primeru tumora i leterelaziranih epileptičnih sindroma. Treba naglasiti da igra veliku ulogu pri pojavi kliničkih sindroma RMS, vrednost dotoka kiseonika ( normalno 467 ml/s ) koji odlučuje o tome da li je entalpija energije dovoljna da se razdeli razmerno između CO ili NO. Promene u RMS vrednosti dotoka kiseonika pogoduje acetilholin, adrenalim i nordadrenalin, na njih utiču takođe promene u delovanju crvrnih krvnih zrnaca i flavoproteina sa metaloproteinima
( Cu 2+ +Zn 2+, Fe 2+ ). Metaloproteini utiču na početak reakcije
H2O2 + HO2 ↔ H2 O2 +O2
Promena početka reakcije na desno utiče na delovanje enzima glutaktion peroksidaze ( normalana vrednost 10.46 ± 0.27m M/l );
Glutaktionreduktaze ( normalana vrednost 4.21 ± 0.14m M/l ), te na smanjenje glutationa i eritrocita krvnih sudova ( 1.94 ± 0.04 m M/l ).
Uloga ugljikove anhidraze je učiniti uravnoteženu reakciju:
CO2 + H2O ↔ H2 CO3
Ako se koncentracija CO2 poveća, reakcija se promeni u levo. Masne molekule u tom slučaju postanu dehidrirane, skupe se i nedozvoljavaju da bi u vodi topljive tvari prošle kroz membranu.
Polarizacija membrane poveća produktivni učinak kvantitativnih indikatora simpatično – adrenalnog sistema ( SAS ), hipofizno adrenalnog sistema
( HAS ) te sistema trombina i plazmina.
Aktivaciju SAS, HAS i sistema trombina i plazmina pripreme promene aktivacijske energije molekula natrija i kalija, koji su povezani na brzinom reakcije r = Ead – Ear, gde je Ead aktivacijska energija direktene reakcije, Ear je aktivacijska energija obrtne reakcije. Te vrednosti su količinski povezane s toplotnim kapacitetom i prenosivošću.
Natrij – kalij – adenozin trifosfataza podešava izmenu jona preko membrane. Aktiviraju je kalijevi joni i oni sa unutrašnje strane membrane. Taj enzim treba takođe magnezijeve jone a kalcij ga sprečava. Po našem mišljenju je mehanizam koji usklađuje delovanje natrij – kalij – adenozin trifosfataze povezan sa promenama agregatnog stanja tvari i procesom stvaranja solnih rastopina H2CO3, među kojima dolazi do zasićenosti natrijevih i kalijevih jona. U svakom slučaju bi bilo logično zaključiti, da će zbog smanjene propustivosti membrane koju uzrokuje H2CO3 ( ugljikova kiselina ), manje kalcija preći iz votlin endoplazminskog sistema ( EPS ) u citoplazmu, jer će
ta tvar aktivirati miozinski adenozin trifosfatazu i posledično probuditi izmenu jona. Poznato je, da opuštanje mišića dovodi do povratka Ca ++ u šupljine EPS, te da se taj element lakše rastopi u protoplazmi.
Povratak Ca++ je moguće postići samo u prisutnosti adenozin trifosfataze koja aktivira natrij – kalij – adenozin trifostazu i pumpe jona, te na taj način završava ćelijsku repolarizaciju, koja sledi depolarizaciju među stimulacijom. To potvrđuju takođe vremenski parametri QT interval, koji lako pročitamo iz podataka elektrokardiograma i kvantitativnih indikatora plazmina. Na gornje reakcije lako utičemo s promenom koncentracije H2CO3 na ravni membrane.
Koncentarcija H2CO3 zavisi od stepena celokupnog metabolizma, koji nadziru primarni izvorni disajni centri.
Potraga spomenutih neurohemijskih mehanizama u meri realnog vremena je postala moguća, jer se procese započelo istraživati pomoću paketa strojeva i programske opreme za neinvazivnu dijagnostiku regulativnih mehanizama homeostaze. Ustanovili smo slučaj smetnji u metabolizmu laktata i piruvata, posebno zanimljivu ulogu laktata, koji je kod mnogih pacijenata uzrokovalo krizu vegetativnog nervnog sistema, razjasnili smo smetnje u metabolizmu glutamata, nedovoljan broj moždanih sistema za dopamin, zbog nedovoljne količine pritajenog kalcija, moguću ulogu metabolizma neuropertida su u vezi sa pojavom temperaturnih indikatora na referentnim tačkama, kao i stanje SAS, SAH i sistema trombina i plazmina.
PROGRAM ,, USPIH ,, nam omogućava:
da ocenimo stanje organizma u pogledu funkcionalne hemodinamičke ravnoteže, metabolizma vode i homeostaze plinova ( gasova ) koji su povezani s fermentativnim i imunološkim poboljšanjima.
Da odredimo predispoziciju na bolesti centralnog nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema, unutrašnjeg i lokomotornog aparata, krvotoka , metabolizma i drugu patologiju.
2.2. Za centralni nervni sistem lako ustanovljavamo dotok krvi iz velikog mozga – zadovoljavajući ili nezadovoljavajući;
stanje arterija u velikom mozgu – sužene ili proširene;
stanje venula u velikom mozgu – sužene ili proširene;
znakove nepravilnog optoka krvi u venama velikog mozga;
stanje trećeg moždanog prekata ( veličina );
veličina cerebroveltrikularnih pokazatelja;
pritisak kičmene moždine;
Na osnovu koncentracije kalija, natrija, kalcija i magnezija u krvi ocenimo neuro – muskulatorno stanje, sklonost grčevima i starenje mišića, mogućnost spazma, slabost kostiju.
2.3. Za kardiovaskularni sistem lako ustanovimo:
koronarnu kardiosklerozu;
poremećaj krvotoka u miokardu;
umanjene količine ispumpane krvi srčanog mišića;
aritmija, trenutni parametri srčanog ritma,
vrstu kruženja krvi: hiperkinetična, normokinetična, hipokinetična
2.4. Za pluća lako ustanovimo:
dinamično vitalni kapacitet pluća;
prosečni kapacitet pluća;
hronični bronhitis i hronični traheobronhitis sa elementima astme;
hronična upala pluća;
elastičnost pluća;
plućni krvotok;
2.5. Za jetru lako ustanovimo:
hepatitični tok krvi;
hepatitis;
ciroza;
2.6. Za bubrege lako ustanovimo: Za bubrege lako ustanovimo:
smetnje u prečišćavanju ( filtraciji );
smetnje resopcije;
hronična oduzetost bubrega ( nefritis );
glumeronefritis;
pilonefritis;
2.7. Gledajući znakove metabolizma vode lako ustanovljavamo:
vrstu smetnje u metabolizmu vodonikovih elektrolita – preduslov za osteohondrozu;
različite dishinezije ( ometana sposobnost kretanja );
podstaničnu ( podćelijsku ) hipohidraciju;
ćelijsku hiperhidraciju;
ćelijsku hipohidraciju;
2.8.
2.9. Pri uspostavljanju aktivnosti enzima i analizi dinamičkog te hemodinamičkog uravnoteženja metabolizma vodenih elektrolita i homeostaze plinova ( gasova ) aparat nam omogućava:
2.9.1. da ocenimo kompenzacijsku sposobnost organizma
2.9.2. da ustanovimo moguću sklonost pojavi hroničnih bolesti organa i sistema
2.9.3. da odaberemo najbolji oblik fizioterapije ili da pacijentu obezbedimo informacije o lečenju i ako prepišemo primereno lečenje, akupunkturu ili neki drugi postupak pri čemu poštujemo uzroke bolesti i njenu patogenezu.
bglavac
edin.kecanovic
