Čarolija, ali, istovremeno i velika muka,
Iluzije u kojoj smo, nadam se, još neko vreme -
u punoj zatravljenosti sveti, u samozaboravu.
Što je Iluzija gušća, što jače zateže nam,
svest, um, sve nam životne orijentire,
to sve dublje zaborav i samozaborav stežu.
Te u ovim uslovima, i veliko, uzvišeno biće,
ne može imati predstavu da je upravo to,
nego nosi svoju iluziju sasvim običnog života.
Pa isto važi i za svako udruženje, organizaciju -
neko od njih može nositi na sebi, u sebi -
veliku misiju, može prilježno istrajavati
u njenom obavljanju, a da sve to ne deluje
nekome, sa strane, kao nešto posebno,
već sasvim obično, normalno, čak prozaično.
Tako i nekome "Magikus" - samo jedan od portala,
ima ih diljem interneta, ovakvih i svakakvih...
Ima tu lepog truda na spajanju poezije i duha,
na razvijanju lepe raznolikosti, i onih koji pišu,
i tema kojima se bave, ima zajedničkog napora,
da sve to pozitivno deluje, da širi pozitivu,
ali - sve to ne daje jasne neke posebne naznake,
za specijalnu misiju, u ovim vremenima.
A ja sam ubeđen, da sa pogledom iz Visina,
ta slika biva sasvim drugačija, sasvim,
da je sve na njemu i oko njega - u jarkim bojama,
bojama posebne misije, duhovnog predvodništva,
za rezultate koji će nam svanuti, mnogo jasnije,
jednog lepog dana, kada nam svane drugačiji Dan.
U tu opštu posebnu misiju uklapa se svako od nas,
prateći impulse svoje individualne misije,
te svi zajedno pletemo zajedničko tkanje
preobražajnih energija i vizija, održavamo ih,
kao baklju u Tami, koja sija mnogo jače,
nego što mi to možemo odavde da vidimo.
Te zato - hvala urednicama, koje brinu o svemu,
i hvala nam svima, za tkanje "Magikusa"...!