Draga Irida,
Bila sam neki dan kod Vas na analizi Arhetipskim kotačem i nakon analize savjetovali ste mi da pišem...
I eto Vi ste prvi ( ne po količini zla, nepravde... već zato što mi je to najsvežije, a i lako je reći neznancu ono misliš o njemu, sebi, svijetu, ono što te muči, a i savjetovali ste mi da otvoreno kažem kad mi se nešto ne sviđa pa krećem od Vas).
Iskeno, bila sam taliko ljuta i potresena da sam odmah htjela okrenuti Vaš broj telefona, ali bila sam sva u suzama da ne bih mirno mogla dovršiti razgovor. I možete reći suze su dobre no za mene je to stara stvar, plačem skoro svako večer kad padne noć i nastupi mrak od kad znam za sebe.
Ono što je pokazivalo da se nešto drugačije desilo bilo je da su mi suze navrle i kad sam se probudila, a ja se uvijek budim sa parafrazom izreke „danas je novi dan" i na poslu (jedne od najbitnijih svtari u mom životu) malo malo bi mi se oči zacaklile.
Onda sam u petak provela cijeli dan na poslu surfajući internetom i čitajući vaše članke u pokušaju da saznam tko je ta osoba koja je tako bezosjećajno prošetala mojim vrtom i pogazila sve ono što sam sadila cijeli život.
I tek sad sam ostala zbunjena, ne činite se šarlatanom kao većina onih sa 060 telefona (ja sam i došla po malo zabave i opuštanja kad sam došla k Vama), a opet ste tako beskrupulozno porušili moje dugogodišnje bedeme, zašto Irida?
Da sam znala kako je Kotač moćan ne bih došla (ili možda ipak bih iz znatiželje?), skidano je komad po komad odjeće sa mene dok nisam ostala gola, sva u nevjerici i strahu jer više nije bilo onih mojih sigurnih zidina koje sam tako zdušno gradila cijeli život, a vi ste ih razrušili u par minuta.
Savjetovali ste mi da oprostim svojim mučiteljima jer za sve uvijek treba dvoje, a poanta oslobađanja je u opraštanju. Slažem se da je moja krivica u tome što sam dopustila da me se terorizira, no u tom slučaju mogu samo prihvatiti savjet „uzmi pištolj i ubi ga" i to bi mi možda prije pružilo neko privremeno olakšanje. Ako nekom moram oprostiti onda je to sebi što sam prihvatila toliko godina biti lutka na koncu od onih koje volim - to je nešto što sam naučila kod Vas. I ne dopustiti nikad nikom više da manipulira sa mnom bez obzira koliko velika moja ljubav bila.
Znam iz Vaših blogova da „kao" neutralno vodite svoje klijente da „progledaju"! Ali Vi ste me ostavili nakon toga da preživim sama! Da sam bila spremna na psihoanalizu otišla bi psihijatru koji bi me vodio i dalje od odkrivenja mojih problema, ne bi me ostavio samu, jer da sam mogla sama ne bih izgradila te zidove koji su me štitili sve ove godine od mraka!
A sad:
sjedim sama,
u mraku
i bojim se
kao malo dijete Snježne kraljice
i molim se da zaspim,
prije nego skupim hrabrosti,
kao i toliko noći prije,
da se pozdravim sa onima koje najviše volim
Ako sutra dobijete moj e-mail znači da sam preživila 14575. noć, razmislite o tome kad krenete rušiti tuđe bedeme.
N.N.
Draga N.N.!
Zato i jeste sami, jer ste podigli zidove. Tragedija takvih bedema i jest u tome što postaju naoko siguran zaklon, a zapravo zatvor. Niti tko može k vama, a niti vi možete van. Ja ne povređujem namjerno ljude, ali nažalost, ili nasreću, arhetipska analiza pronalazi stvari koje smo sakrili od svijeta, ali i od sebe samih. Žao mi je što tu ljutnju niste pokazali u toku analize jer bi rad bio konstruktivniji. I nisam ja ništa porušila, vi ste, svjesno izabrali svoje arhetipove, ja sam bila samo vodič i promatrač. Možda bi se trebali zapitati zašto ste od 200-totinjak arhetipova izabrali baš te.
I dalje stojim kod toga da taj proces opraštanja treba dovršiti da bi raskinuli lance koji vam ne daju dalje.Suze jesu dar s Neba, da nemamo sposobnost plača, srce bi nam se skamenilo.No, vaše suze su zasada samo znak depresije (neliječene) i samosažaljenja, a ne suze rasterećenja i iscjeljenja. I da ste psihijatru otišli on za vas ne bi mogao odraditi ono što morate odraditi sami (a trajalo bi puno duže da on dođe do nekih stvari koje su vrlo brzo iskrsnule na kotaču), eventualno bi vam mogao ordinirati antidepresive, kao pomoćne štakice dok ne isteturate iz mraka, što ja ne mogu. Uostalom, to bih i savjetovala ako mislite da ne možete sami. Jasno mi je da me sada „mrzite“, ali samo sam otvorila ranu da iscuri gnoj, da ne „umrete“ od sepse. Nema bezbolnih operacija, a vi ste ionako predugo „pod anestezijom“.
Ako vam je tako lakše, smatrajte me zlom vješticom, iako ja to nisam. Svakako me veseli da ste se „probudili“ iako vam se ne sviđa ono što ste ugledali.
Jako mi je žao što vas boli, ali bol je alarm koji nam spašava život u odsutnim trenucima.Vrijeme je da nešto učinite sami za sebe, a ne da očekujete spas od bilo koga drugoga.Znate na što mislim.
Želim vam uspješnu i dovršenu katarzu!
Irida
bglavac
edin.kecanovic
