Nemate pojma šta to znači biti "poseban" u društvu, šta to znači nemati misli, niti razmišljanja, samo poneka siromašna misao kada vam prolazi kroz glavu i odmah SVE vidite i znate kako treba da bude.
Ne znate kako je to kada okrenete malo glavu i kada vas neko pita: O čemu razmišljaš?
a ti mu kažeš na to: Ja ne razmišljam nego imam samo stavove i poneku misao koja mi prođe kroz glavu, ali nemam razmišljanja, niti mislim o nekome ili nečemu.
On ti kaže na to: Ne seri video sam kako si bio zamišljen, a ti mu odgovoriš na to: Nisam razmišljao nego moj mozak ulazi na taj način u meditativno, opuštajuće stanje bez misli, i nikakve misli me nisu opterećivale niti morile.
Nemate pojma kako je to kada govorite o budućnosti koje se sećate jer ste probudili sećanja iz svoje duše, a neko vam kaže "uradi nešto u tom smislu pa ću ti verovati".
Ne znate kako je to kada nekome kažete nešto šta će mu se desiti, a on vas gleda izgubljeno.
Nemate pojma kako je to živeti da nekoga osećate, doživljavate i shvatate, a da ne mislite i ne razmišljate o njemu.
Nemate pojma kako je to živeti bez sumnje, kada nemate nikakve sumnje u vezi onoga što govorite ili radite, nego samo sprovodite svoje što znate da trebate u delo, i kako to nekima može samo da smeta- vaša samouverenost i sigurnost.
Kako može da smeta vaša samouverenost gde nema analiziranja i propitivanja uma....
Kako neko to ne može da razume vaše stanje u kojem jeste a koje vas čini za njega čudakom ili bolje rečeno FREAK-om (frikom-nakazom) jer niste više isti kao drugi ljudi, niste više isti kao ti neki koji su sa vama... mnogi od vas traže prosvetljnje, mnogi ga žele i žude za njime, ali ne znaju šta će im to doneti.
Umoran sam od ovakvog života punog neprihvatanja i odbacivanja od strane drugih jer nisam kao oni.
Ja samo želim da budem kao svi obični ljudi da se ne osvrćem na sistem koji vlada nad ljudima, da ga ne razotkrivam i ne upozoravam druge na njega, želim da razmislim pre nego nešto napišem, kažem ili uradim, želim da razmišljam o nekome, da idem na posao i da se vratim svojoj kući, da izlazim sa drugarima, želim da budem kao većina ljudi..
. želim da živim drugačiji život od ovog kakvog živim i koji je za ovo vreme i ovde na Zemlji, jer sve više uviđam da ne pripadam ovde niti ovom vremenu koje je puno jada, patnje i boli...
suviše je surovo za one koji su bar malo drugačiji od ostalih.
Miroslav Kiš-Cybermikan
bglavac
edin.kecanovic
