pogledaj me još jednom i ne zaboravi

tvoje sam sunce koje te grije

i prži ako zatreba

vjetar sam tvoj što lice ti miluje

i oluja s kojom se boriš u sebi

tvoja sam kiša što suze ti ispire

ali i rane koje ne možeš sam vidati

tvoja sam gorčina kad pogledaš unazad

i radost trenutka ako se samo malo opustiš

i pijesak sam tvoj među prstima

pokušaj ga zadržati on će se prosuti

tvoja sam obala kada se nasukaš

i ona oštra hrid za koju se uhvatiš

i nada ti biti mogu kad sve barke potonu

i upravljat kormilom dok ti ga izgubiš

i oko sam tvoje kad oslijepiš

 uho tvoje kad oglušiš

savjest sam tvoja kad na nju zaboraviš

sve mogu ti biti osim jednoga

stvar koja se šutnuti može kad ju više ne trebaš

ni ti ne mogu biti

jer samo svoja sam

srce mi zarobiti možeš

al dušu nikada, ne zaboravi...