Ova sovica je malo dotučena ovom jutarnjom rezignacijom..

Pa što onda ako je ljeto, i vruće?

Ono, svi smo se zavukli u svoju čahurastu ladovinu i izlazimo tek u sumrak..

pa nismo vampiri..

Kažu da je čista prijevara one silne priče da ne valja izlagati  se stalno suncu, jerbo oma dobiš rakac kože..

Jebi ga, ali opet tu farmacetuski loby ima prstiće.. Koliko samo zarade imaju od prodaje krema za sunčanje, sa ogromnim faktorima, koji štite od sunca, a zapravo su i te kreme kancerogene..

ma dajte..

Sunce nas puni energijom, vitaminom d, i svakako, ne treba ga totalno izbjegavati..

Ono..pozitivno uživati u njemu, kad sami osjetimo da nam je dosta, odemo u hladovinu..

A mi tu, ko neke učmale mimoze... Bojimo se i izaći napolje.

I onda, na kraju, ne da nam se ni priviriti u naše virtualno društvo, jerbo, ono..poslovi, zimnice, ima važnijih stvari, prije druženja..

e, pa, dragi moji, za mene..prvo druženje, pa onda one važnije stvari..

Prvo nas treba pokrenuti:

 

 

Pa onda dobro protegnuti šapice, pardon prstiće:

 

 

Onda dobro zašiljiti olovčice..one virtualne naravno..

 

Sakupiti na hrpu balončiće dobre volje, i  koristiti ih za puštanje i otpuštanje, kad nas bed hoće dotaći..

 

 

Nemojmo biti sami sebi gruntavi starci koji si broje godine i po protokolu i spisku, podređuju se njima..

Povežimo se sa mladošću..

Uživajmo u njihovim vibracijama...

Tada će nam srce samo krenuti ka visinama..

I uvijek, uvijek zaplešimo uz dobru glazbu..

Al onu na plaži, a ne valcer u dvorani..

To, kad dođe zima, i uvučemo se u toplinu domova, jer kupanja i sunčanja više nema..

A jesmo se opustili..Malo previše...