Svakodnevno se donose odluke. Bez razmišljanja, sa razmišljanjem, o manje važnim stvarima, a kada je u pitanju nešto značajnije e onda se grunta.

Kažu poslušaj intuiciju i zakorači.

Odmah posle toga se pojavi pitanje...a šta ako?

Ipak je manje onih koji su u svaku svoju odluku sigurni. Ima ih nije da ih nema :) To su ljudi koji i ako je pogrešna znaju to okrenuti u svoju korist.

Jedno kajanje ne gine. Ili zato što se nije poslušala, ako je ishod loš, ili ako se je odlučilo drugačije opet kajanje. E ako je pozitivan rezultat i u jednom i drugom slučaju se sebi čestita na odluci :)

Uz Bože pomozi...jer se ima slobodna volja...hrabro se krene u ostvarenje nekih želja ili rešavanje problema. Teže je ako odluka utiče i na druge. Verovatno se najviše razmišlja kako i šta kada su u pitanju deca i drugi, koji su odvisni od odluke onoga ko je donosi.

Ponekada se ima vremena razmišljati, no one brze odluke koje se moraju doneti su i stresne. Ali ajd...pa šta bude. Osećaj krivice ako je bilo pogrešno, kritika drugih, eventualne posledice su razlozi koje čoveka bremene, oduzimaju mu miran san... ali ipak sve jednom prođe, stečeno iskustvo je dragoceno za sledeći put u nekoj novoj odluci, situaciji.

Isto tako biti odvisan od nečije odluke je stresno. Čeka se rezultat, ako je povoljan taj stres se izgubi. A taj isti koji donosi odluku je došao u neugodnu situaciju..Ako drugi odlučuje...onda misao: ja bih to bolje i drugačije i t.d.

Odluka, poput šta ću kuhati, je isto tako značajna :) ako se gleda na široko...zdravlje, zadovoljstvo, želje....drugih.

Kako god...po pameti, po predhodnom iskustvu, iskustvu drugih, savetovanje i vera u Boga.

Do god je odvisno od samog čoveka šta će i kako će bez obzira kako se razreši treba biti sretan. kada dođe period, a dođe :) da drugi odlučuju baš o svemu....