ne valja...pretoplo je

Svi bi trebali živeti uz obalu mora.

1/5 kopna i baš ja na njoj.

od tolike vodurine baš mene snašla sudbina da živim bez pogleda na more. Kako drugi baš me briga. Imam osećaj da sam ceo život imala ovakav pogled :)

moš misliti ono malo frizirane šumice i plitke rečice i sa tim treba da se zadovoljim.

Neću.

Ako se reinkaniram, hoću da živim uz obalu. I to ne ma koju, već najlepšu na svetu.

Ako ne, fala, ne treba ni da me se vraća.

Šta ću bez mora živeti. Eto živela sam pa videla kako je. Ceo život čežnja,  stisnuli me u kotlinu, u beton, po zimi zima, po leti vrućina.

Živela ceo vek na to malo zemljice a ni lopatom je nisam zagrabila...a vele svaki život ima smisao. Ma kakav smisao :)

Zapovedam! svakoj svojoj čeliji, da zapamti, AKO....da me se smesti sledeći put uz more pa ću i svoju karmu konačno odraditi valjano.

Evo i slikicu prilažem, da ne bude zabune, neka se zna, gde srce i njeno srce želi.