Kažu i kad imaš nešto za reći ne moraš uvek. A kada nemaš ništa za reći.. onda baš, baš ćuti :)

Pa ipak, uvek se nađe barem mrvica, ako ne o događaju i osećajima ono bar o vremenu, kuhanju, španciru i t.d.

Obavila prepodnevne obaveze, usput pogledala izloge (ajme lepote) sa susedima razmenila nekoliko reči....baš i nisu nešto raspoloženi...i ajd u hladovinu stana.

Raspakirala trgovinu i pijacu, rashladila se i evo sada druga kavica za mene i vas ako vam je po volji.. ako ne drugi put.

Nije tako visoka temperatura, koliko je vlažnost ta koja smeta i čini čoveka umornim. Gradski beton  još više utiče da se ima osećaj umora. No šetnja je korisna za telo, a za dušu se brine tu i sada: