Na glavnoj tržnici, jedan deo zauzimaju proizvođači sa ekološkim proizvodima.

U početku su bile samo dve tri tezge, sa malo povrća; mrkvice, peršun, češnjak....onako pravi, nejednake veličine, ne oprani do sjaja...vidljivo da su izvađeni iz zemlje...

Vremenom ih je bivalo sve više i obzirom na informacije koje su se čitale, slušale o zdravlju, zagađenosti zraka-zemlje, o upotrebi pesticida, kupaca je iz dana u dan bilo sve više. Iz dana u dan i cene su se podizale, tako da danas proizvodi na eko prostoru su duplo veće od onih koji su u marketima ili kod preprodavača.

Na tezgama su i certifikati, kao dokaz da su dobrote obrađene po svim zakonskim propisima.

Pored voća i povrća, vremenom su se pojavili i prodavači mesnih proizvoda isto tako sa certifikatom, da je meso od životinja koje su hranjene eko travom, senom, kukuruzom...hm! koliko je to uopšte moguće?

Tezge sa voćem koje drže preprodavači, gde se sve svetluca, čisto, veliko, slatko...jagode veličine kruške :) svetleći paradajz tvrd ko kamen, krastavci svi jednaki, malancani sjajni violični, karfiol beo ko sneg....nisu više toliko interesantni, a zanimljivo i skoro nepokvarljivi. kada se donesu doma ne izdrže ni dva dana.

Očigledno je da ne prodaju svakog dana sve što su izložili, a kako održavaju ?

Posede eko proizvođača proverava inspekcija, da li je proizvodnja ekološki.

Nedavno su objavili (namerno) da će na tržnici biti provera i proizvoda. Sutradan, na tržnici eko prodavača upola manje....Oni pravi se nisu ustrašili a za nas kupce i odluka kod kojih će se u buduće kupovati.

Jer nije bilo teško ustanoviti da se količina robe na tezgama naglo povećala. Kupovali su od preprodavača i mešali sa svojom robom, da bi čim više prodali.

Žalosno je što oni koji se stvarno muče, da proizvedu zdravu hranu, da se i u njih počelo sumnjati. No nismo ni mi potrošači baš naivni, dobro smo informirani i kada se već skupo plaća eko hrana sa pravom tražimo da tako i bude.

Ali! problem je što je sve manje mogućnosti, da si čovek priušti takvu hranu. Eto, kada se kaže novac nije važan. Znači bogati mogu kupovati zdravu hranu i biti možda zdravi, a ostali ćemo morati jesti onu svetleću i nadati se da nam neće škoditi.

U dnašnje vreme imati svoj komad zemlje, je pravo bogatstvo. Uostalom kao i od uvek, samo što neki to nisu znali ceniti. Oni koji je nikada nisu imali.....Bog pomagaj ili saditi u saksijama.